Priština, 22. novembar 2025. 08:12
Danas je Dan albanskog alfabetа, koji je ujedinjen pre 117 godina na Kongresu u Manastiru. Ovaj praznik najavljen je kao tradicionalan i teži da dobije što veću pažnju u svim albanskim krajevima.
Kongres u Manastiru održan je od 14. do 22. novembra 1908. godine. U njemu je učestvovalo 50 delegata iz 26 različitih gradova, klubova i društava. Na ovom Kongresu doneta je odluka da se prihvati latinica, uz određene izmene slova kako bi se prilagodila albanskom jeziku.
U to vreme u Manastiru su učestvovali albanski intelektualci iz svih albanskih prostora, jer je grad bio sedište konzulata i nudila se veća bezbednost za odvijanje ovog važnog nacionalnog procesа.
Za predsednika Kongresa izabran je Mithat Frašeri, dok su potpredsednici bili Luigj Gurakuqi i Gjergji Qiriazi, a njegova sestra Parashqevi Qiriazi bila je jedina žena u ovom Kongresu.
Prema broju i značaju učesnika, Kongres u Manastiru bio je najvažniji događaj albanskog naroda s početka 20. veka, a kao rezultat ovog rada 28. novembra 1912. proglašena je i nezavisnost Albanije.
Za Albance u Severnoj Makedoniji ovaj dan je državni praznik i neradni dan, dok u Manastiru funkcioniše Muzej albanskog jezika i alfabetа, u kojem se nalazi oko 56 fotografija učesnika i 230 dokumenata u digitalnoj i štampanoj formi.
Kosovo predstavljeno na evropskom sastanku mreža muzičkih ansambala u Italiji 
Ministarstvo kulture izdvaja skoro 200 hiljada evra za restauraciju Spomenika rudarima u Mitrovici 
Troja Bikuri trijumfuje na „Akordetu Kosova“, priznanje novoj generaciji 
Počinje prvo veče „Kosovskih akorda“ 
Tri kosovska filma istovremeno u bioskopima, znak razvoja lokalne kinematografije 
„Kosovski akordi“ spremni za tri muzičke večeri, novi talenti na sceni 
Velika operacija protiv narkotika, petoro uhapšenih i heroin vredan preko pola miliona evra 
Demokrate preuzimaju kontrolu nad oba doma američkog Kongresa, politički udarac Trampu 
Nakon identifikacije tri žrtve rata, očekuju se dalje identifikacije u narednim danima 
Identifikovani su i posmrtni ostaci osoba iz „Grupe intelektualaca“ koje su nestale tokom rata