Posledice za Srbe na severu tri godine nakon napuštanja institucija

Priština, 19. novembar 2025. 22:18

Tri godine nakon što su Srbi na severu Kosova napustili institucije zemlje, nastavljaju se optužbe protiv Srpske liste i zvaničnog Beograda da je narod „prevaren“ i da su „osvetoljubivi“ i „ucenjuju“ svakoga ko se protivi njihovoj politici.

Ove žalbe su počele da se pojavljuju u javnosti nekoliko meseci nakon što je nekoliko stotina zaposlenih u policiji, pravosuđu i lokalnoj administraciji na severu Kosova podnelo ostavke, početkom novembra 2022. godine, zbog insistiranja kosovske vlade da se srpske registarske tablice za automobile zamene kosovskim registarskim tablicama.

Odlazak iz kosovskih institucija inicirala je Srpska lista, dok je zvanični Beograd – koji podržava najveću srpsku stranku na Kosovu – podržao ovu odluku.

Zaposlenima koji su dali ostavke ponuđeni su privremeni ugovori sa platama iz budžeta Srbije. Međutim, mnogi od njih su ostali bez ovih prihoda i bez mogućnosti da se vrate na svoja radna mesta.

Jedan od njih je Slobodan Rašković iz sela Dren i Zubin Potok na severu Kosova, koji kaže da već dva meseca nije primio platu iz budžeta Srbije od 66.000 dinara, odnosno oko 550 evra, kao nadoknadu za ostavku u Kosovskoj policiji pre tri godine.

U razgovoru za Radio Slobodna Evropa, kaže da mu je egzistencija ugrožena, jer je taj prihod služio za izdržavanje njegove porodice. Njegova supruga je nezaposlena, dok mu je četvoro dece maloletno.

Rašković kaže da je podneo ostavku u Kosovskoj policiji pre tri godine, nakon 20 godina službe, iz uverenja da je morao da izrazi solidarnost sa svojim sunarodnicima. Osvrćući se unazad, misli da je doneo pogrešnu odluku. Kada bi bilo moguće, kaže, odmah bi se vratio u Kosovsku policiju.

U septembru prošle godine, kosovski ministar unutrašnjih poslova, Dželjalj Svečalja, rekao je za Radio Slobodna Evropa da zakon ne dozvoljava policajcima koji su podneli ostavku da se vrate na posao. Rekao je da su nadležni organi čekali 30 dana da policajci preispitaju svoje odluke, ali da se to nije dogodilo.

Inače, tokom predizborne kampanje za lokalne izbore na Kosovu, Ivan Petrović i Ivan Ristić iz Raniluga – opštine sa srpskom većinom u blizini Gnjilana – stupili su u štrajk glađu, nakon što su dobili odluku o njihovom razrešenju iz privremenog opštinskog tela Kamenice, koje deluje u okviru srpskog sistema.

Petrović je bio kandidat za gradonačelnika i odbornika Srpskog narodnog pokreta u opštini Ranilug, dok je Ristić bio kandidat za odbornika iz Partije za slobodu, pravdu i opstanak.

Oni su 17. novembra za Radio Slobodna Evropa rekli da su tužili opštinu Kamenica – koja deluje po srpskom sistemu – Upravnom sudu u Beogradu.

Miloš Kovačević iz sela Banje u opštini Skenderaj takođe je u februaru ove godine za Radio Slobodna Evropa rekao da je napustio privremeno opštinsko telo koje deluje u okviru srpskog sistema, samo zato što se na parlamentarnim izborima politički angažovao protiv srpske liste.

Kovačević je 16. novembra rekao da je i dalje nezaposlen i na ivici preživljavanja.

Slični slučajevi su identifikovani tokom prethodnih izbora na Kosovu, kada su članovi srpske zajednice koji nisu podržali Srpsku listu otpušteni sa posla.

S druge strane, zvanični Beograd je, tokom predizbornih kampanja na Kosovu, često raspisivao konkurse za nova radna mesta u svojim institucijama.

To se dogodilo i na poslednjim lokalnim izborima 12. oktobra, kada je Ministarstvo zdravlja Srbije objavilo konkurs za 400 novih radnih mesta u svojim institucijama na Kosovu – što su kosovske vlasti okarakterisale kao „mešanje u izborni proces“.