Bisljimi: Izveštaj o napretku za Kosovo je objektivniji nego ranije

Priština, 8. novembar 2025.

Zamenik premijera u tehničkom mandatu, Besnik Bisljimi, u intervjuu za RTK govorio je o Izveštaju o napretku Evropske komisije za Kosovo za 2025. godinu, o unutrašnjoj političkoj situaciji, sankcionim merama Evropske unije i najnovijim institucionalnim dešavanjima u zemlji.

Bisljimi je istakao da ovogodišnji izveštaj za Kosovo ne sadrži završnu ocenu, kako su to neki novinari tvrdili, već daje pojedinačne ocene za svako poglavlje u okviru evropske integracione agende.

„Izveštaj nema nikakvu konačnu ocenu. Stoga je tvrdnja da postoji neka ocena između ‘ograničene podrške’ ili ‘zastoja’ lapsus koji je potekao od nekih novinara. Izveštaj daje procene po pojedinačnim poglavljima, i u 35 njih beleži se ograničen ili dobar napredak. Samo u tri oblasti konstatuje se izostanak napretka. U jednoj od njih nismo ni mogli da ostvarimo napredak, jer se odnosi na ribarstvo. Kako Kosovo nema izlaz na more, taj sektor nije razvijen i nema smisla da ulažemo energiju i resurse u njegov razvoj“, rekao je Bisljimi.

Dodao je da je ovogodišnji izveštaj znatno objektivniji i korektniji u poređenju sa prethodnim godinama.

„Prvi put nemamo potrebu da trošimo energiju da uveravamo partnere u Briselu da su neke procene bile pogrešne ili previše subjektivne. Većina ocena je u okvirima korektnosti“, naglasio je Bisljimi.

Prema njegovim rečima, izveštaj treba posmatrati u kontekstu ograničenja sa kojima se Kosovo suočavalo tokom ovog perioda, uključujući nedostatak konsolidovanih institucija, sankcione mere EU i nemogućnost ratifikacije instrumenta Plana rasta u Skupštini.

„Ako uzmemo u obzir ta ograničenja, izveštaj pokazuje nesrazmeran uspeh Kosova“, rekao je Bisljimi.

Zamenik premijera u tehničkom mandatu govorio je i o situaciji nakon poslednjih izbora, istakavši da je institucionalna blokada nastala kao posledica odbijanja pojedinih političkih subjekata da prihvate izborne rezultate.

„Institucionalna blokada nastala je onog trenutka kada je deo političkog spektra odbio da prihvati rezultate izbora. Iako su osvojili 15%, želeli su da budu tretirani kao pobednici, što je nelogično. U tom kontekstu prevladala je ideja da onaj ko je najveći treba da popusti i da pravi kompromise. Ako pažljivo pratite razvoj situacije od kraja marta do danas, samo je jedan politički subjekt u ovoj blokadi postupao odgovorno i nudio rešenja i kompromise. Rečeno nam je: ‘Nećemo da glasamo za najviše glasanu ženu u Kosovu, bivšu ministarku pravde, a vi kao najveća partija morate da napravite kompromis.’ Ali čak i kad smo ga napravili, oni opet nisu glasali“, rekao je Bisljimi, aludirajući na stavove LDK-a.

„To je bio stav LDK-a: treba da se povučete, treba da promenite kandidata, ali i kada to uradite, mi opet nećemo glasati. Treba da idete sa kandidatom za premijera, ali i kada ga promenite, opet nećemo glasati. Dakle, postoji subjekt koji nudi kompromise i upućuje pozive, i drugi subjekti koji te pozive odbijaju, a zatim kritikuju da nema kompromisa. A kada se kompromis napravi, oni tvrde da to za njih nema značaja jer ostaju na istim pozicijama. Ali kompromis mora da postoji“, naglasio je Bisljimi.

Prema njegovim rečima, ne može se govoriti o kompromisu ako se odbija pomeranje sa sopstvene pozicije, koja je u suštini blokirajuća.

„To smo videli prilikom izbora predsednika Skupštine, izbora potpredsednika, glasanja o vladi, a sada i u vezi sa pozivom koji smo uputili da se krene napred sa važnim pitanjima, kao što su usvajanje budžeta za 2026. godinu, budžeta za opštine Priština, Gnjilane i Zubin Potok za 2025, kao i Plana rasta i budžeta za RTK. To su četiri odluke od hitne važnosti koje Skupština može da donese, ali postoji oklevanje i otpor“, dodao je on.

Govoreći o sankcionim merama Evropske unije, Bisljimi je rekao da Brisel sada čeka miran prenos lokalne vlasti u četiri opštine na severu.

„Ono što smo nedavno čuli jeste da oni čekaju da vide kako će se odvijati prenos lokalne vlasti u četiri severne opštine, jer su pobednici na ovim izborima različiti od sadašnjih predsednika opština. Izgleda da je u nekim institucijama EU nastala određena bojazan ili briga da bi moglo doći do tenzija tokom tog prenosa. Oni treba da se uvere da do toga neće doći, pa će onda ukinuti mere“, rekao je Bisljimi.

Što se tiče izostanka njegovog imena u kabinetu koji je predložio prvi mandatar za sastav vlade, Albin Kurti, Bisljimi je naglasio da je to bila njegova sopstvena odluka da više ne nastavi u vladi.

„Veoma sam srećan i ponosan što mi je pružena prilika da tokom protekle četiri, gotovo pet godina, pomognem gospodinu Kurtiju u napredovanju procesa za koje se on zalagao tokom kampanje 2021. godine i preuzeo odgovornost nakon izbora vlade. To mi je bilo posebno važno, jer nisam prošao kroz proces izborne verifikacije, nisam bio deo izbornih lista. Postaviti nekoga ko nije bio na izbornoj listi za prvog zamenika premijera i poveriti mu značajne nadležnosti nije bilo lako ni za premijera. To je bila moja odluka, jer je ovaj angažman bio veoma naporan i potrebni su mi odmor i vreme za porodicu“, rekao je Bisljimi, dodavši da bi u budućnosti mogao doprineti u drugoj oblasti, ali bez dodatnih detalja.

Na kraju, istakao je da, ukoliko drugi mandatar za formiranje vlade ne obezbedi 61 glas, zemlja će u decembru izaći na vanredne izbore.

„Ako konstatujemo da za devet meseci nismo uspeli da obavimo svoje zadatke ni prema EU, ni prema građanima – kao što je slučaj sa budžetima opština, budžetom RTK-a, Planom rasta – veoma je važno da građanima objasnimo gde je došlo do zastoja i ko je odgovoran. Ko je postupao u skladu sa izbornim rezultatima od 9. februara, a ko je pokušao da ih menja iza kulisa. Ko je mislio da sa 15% zahvaljujući ambasadama, blokadama ili inatima može biti proglašen pobednikom“, naglasio je Bisljimi.

Dodao je da će građanima situacija biti jasna i da ubuduće neće dozvoliti da njihovim glasom bude omogućena slična blokada.

„U politiku se ulazi da bi se procesi pokretali napred, a ne da bi se blokirali“, zaključio je Bisljimi, optužujući druge partije za blokiranje formiranja institucija nakon izbora od 9. februara.