Picula: Stav EK prema vlastima u Srbiji bio je nepravedno blag

Priština, 4. novembar 2025.

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, Tonino Picula, ocenio je da je stav Evropske komisije prema vlasti predsednika Srbije Aleksandra Vučića bio „nepravedno blag“, dodajući da očekuje da izvršni organ Evropske unije „skine rukavice – ili bar jednu od njih – kada govori o Srbiji“.

Picula je za televiziju N1 izjavio da odlaganje političkog rešenja za „neobjavljeno vanredno stanje u Srbiji“ može povećati rizik od ozbiljnijih sukoba.

> „Dugo vremena stav Evropske unije – zapravo, pre svega Evropske komisije – prema Vučićevom Beogradu bio je nepravedno blag. Brisel je godinama ignorisao sve očiglednije znake jačanja autokratije u Srbiji i pojave koje je prate, poput korupcije, slabljenja institucija pravne države i napuštanja osnovnih vrednosti na kojima počiva evropski poredak“, rekao je Picula.
On je dodao da je Vučić dugo uživao podršku poznatih evropskih političara, pre svega bivše nemačke kancelarke Angele Merkel, ali i drugih političara iz zemalja članica EU, ističući da se „taj stav postepeno menja“.

> „Očekujem da sutra, u utorak, prilikom objavljivanja zajedničkog izveštaja Evropske komisije o stanju u zemljama kandidatima, ovog puta skine rukavice – ili bar jednu od njih – kada bude govorio o Srbiji, što se prethodnih godina nije dešavalo“, izjavio je Picula.

Evropska komisija je u svom izveštaju o napretku Srbije naglasila da zemlja i dalje zaostaje u usklađivanju sa spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije, jer nije uvela sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.

Takođe je istaknuto da u Srbiji raste politička polarizacija kao posledica talasa masovnih protesta koji traju već godinu dana.
Evropski parlament usvojio rezoluciju o „polarizaciji i rastu represije u Srbiji“

Evropski parlament je u oktobru usvojio rezoluciju o polarizaciji i represiji u Srbiji, kojom se podržava pravo studenata i građana na mirne proteste i oštro osuđuje talas nasilja pod pokroviteljstvom države, činovi zastrašivanja i proizvoljna hapšenja.

U rezoluciji „O polarizaciji i rastu represije u Srbiji, godinu dana nakon tragedije u Novom Sadu“, ocenjuje se da je srpsko rukovodstvo politički odgovorno za eskalaciju represije, normalizaciju nasilja i slabljenje demokratskih institucija u zemlji.

Picula je za N1 rekao da se „reakcija vlasti sve više ogleda kroz represiju, nasilje prema svima koji izražavaju svoj stav na ulici, ali ne samo na ulici“.

„Čini mi se da je ovo jedna od faza građanske pobune, i svako odlaganje političkog rešenja za ovu krizu – za ovo neobjavljeno vanredno stanje u Srbiji – može zemlju dovesti u još veći rizik od ozbiljnog sukoba koji bi mogao završiti tragedijom“, rekao je Picula.
Pre nekoliko meseci sam rekao da se, više od svega, plašim sedamnaeste žrtve – jer, pored 16 ljudi koji su izgubili život prilikom urušavanja betonskog skloništa, ako dođe do tragičnog slučaja tokom samih protesta, situacija bi postala zaista izuzetno ozbiljna“, dodao je on.
Politički put Srbije posle godinu dana antivladinih protesta

Govoreći o zahtevima studenata koji blokiraju univerzitete i traže raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, Picula je ocenio da nema razloga da se veruje da bi izbori održani u sadašnjim okolnostima bili slobodni i pošteni, jer vlasti u Srbiji nisu ispunile „gotovo nijednu“ od 25 preporuka međunarodnih posmatrača.

> „Jer u Srbiji, u ovom trenutku, i dalje postoji potpuna dominacija vladajuće stranke – odnosno jednog čoveka – kojem očigledno nije stalo da ispuni ono što se od njega očekuje, pre svega od građana Srbije, ali i od međunarodne zajednice, posebno Evropske unije, čiji deo Srbija tvrdi da želi da bude“, rekao je Picula.
Dan ranije, Aleksandar Vučić izjavio je da će parlamentarni izbori u Srbiji biti održani pre roka, ali nije precizirao kada.