Aljbin Kurti na konferenciji: Dva puta smo pozvali LDK i Nismu na dogovor

Priština, 27. oktobar 2025.

Dan nakon što nije uspeo ponovo da postane premijer, lider Pokreta Samoopredeljenje (Vetëvendosje), Aljbin Kurti, održao je konferenciju za medije.
Kurti je izjavio da Skupština nije uspela da izabere novu vladu, uprkos, kako je naveo, „kontinuiranim naporima i iskrenoj spremnosti njegove stranke za saradnju“.
„Skupština nije uspela da izabere novu vladu, uprkos višestrukim pokušajima i našoj otvorenoj i iskrenoj spremnosti. Pokušaji za formiranje većine nisu dali rezultat koji smo očekivali“, rekao je Kurti.
Dodao je da nijedna od opozicionih partija nije prihvatila da uđe u koaliciju.
„Dva puta smo uputili poziv Demokratskom savezu Kosova (LDK) i bili smo u stalnom kontaktu sa Nismom. LDK kategorički odbija vladu koju bih ja predvodio, dok Nisma nije želela da bude deo vlade kojom ja upravljam“, naglasio je Kurti.
Podsećamo, 26. oktobra Kurti nije uspeo da obezbedi neophodnih 61 glas, jer je za njegovu vladu glasalo 56 poslanika.
Sada je na predsednici Vjosi Osmani da odluči o narednim koracima u procesu formiranja vlade, uključujući i mogućnost vanrednih parlamentarnih izbora.
Politički analitičar Faik Pačarizi ocenjuje da bi u slučaju novih izbora oba glavna politička bloka — Samoopredeljenje (LVV) s jedne strane, te Demokratska partija Kosova (PDK) i Demokratski savez Kosova (LDK) s druge — mogli da osvoje po oko 40 odsto glasova.
Prema njegovim rečima, oba tabora nemaju političku volju za formiranje vlade, čak i kada bi to bilo moguće.
„Nijedna politička snaga sama nema hrabrosti da preuzme vođenje zemlje, jer se plaše onoga što može doneti sutrašnji dan — posebno u kontekstu dijaloga sa Srbijom. Mogu se naći pred situacijom ‘uzmi ili ostavi’, što bi bila ogromna odgovornost i moglo bi srušiti vladu sa slabom bazom“, rekao je Pačarizi.
Kao posledicu toga, dodao je, zemlja bi mogla da zapadne u institucionalnu agoniju čak i nakon mogućih vanrednih izbora, ukoliko ne dođe do intervencije partnerskih i savezničkih zemalja Kosova.
„Ta intervencija ne znači pomaganje u formiranju vlade, već davanje i dobijanje garancija o daljem putu zemlje — o tome šta sledi i kako bi nova vlada trebalo da se ponaša i deluje“, ocenjuje Pačarizi.
On je zaključio da će u tom kontekstu biti neophodna vlada sa širokom bazom i konsenzualni predsednik, koji ne mora nužno biti partijski opredeljen.