Cakolli: Mogući datumi za nove izbore uključuju 30. novembar, 7. decembar i 14. decembar

Priština, 26. oktobar 2025.

Eugen Cakolli iz KDI reagovao je nakon vanredne sednice održane danas o formiranju vlade.
U objavi na Facebooku, Cakolli je naveo da su mogući datumi za održavanje izbora 30. novembar, 7. decembar i 14. decembar.

„Šta sada, posle neuspeha glasanja o Vladi?
Neuspehom glasanja o vladi koju je predložio mandatar Albin Kurti, zemlja ulazi u drugu fazu ustavne procedure za formiranje vlade – kako je propisano Ustavom i odlukama Ustavnog suda.
Predsednica je obavezna da sprovede konsultacije sa svim parlamentarnim partijama i koalicijama, kako bi procenila koja od njih ima najveće šanse da formira većinu u Skupštini. Ustavni sud je naglasio da ovo nije formalna radnja, već proces sa stvarnim sadržajem, koji mora da odražava faktičku mogućnost obezbeđivanja potrebne većine od 61 glasa.

Po završetku konsultacija u roku od 10 dana, predsednica mora da odluči kome će poveriti drugi mandat za formiranje vlade. Ovo je najosetljiviji politički i pravni period procesa.
Sud je pojasnio da predsednik države nema neograničenu diskreciju, već mora da se rukovodi kriterijumom „najveće šanse za formiranje vlade“, bez obzira na to da li je ta partija pobednik (relativni) izbora ili ne.

Taj mandat može biti ponovo dodeljen pobedničkoj partiji (ako izrazi spremnost i realnu mogućnost za formiranje većine) ili bilo kojoj drugoj partiji (ako pruži konkretne dokaze o podršci u Skupštini). Važno je napomenuti da ne postoji zabrana u pogledu pojedinačnog kandidata u drugom pokušaju, jer termin „drugi kandidat“ označava samo drugi proceduralni krug, a ne zabranu da isti kandidat ponovo bude mandatar.

Ali, šta se dešava ako nijedna partija ne prihvati mandat — kao što izgleda da je trenutni slučaj? Ustavni sud je bio eksplicitan po ovom pitanju, ne isključujući mogućnost da partije odbiju da preuzmu mandat.
Ako se to dogodi – dakle, nijedan subjekt ne izrazi spremnost da preuzme drugi mandat – proces praktično gubi politički smisao i predsednica ne može beskonačno odlagati odluku.

U takvoj situaciji, predsednica, nakon što utvrdi nedostatak volje za formiranje vlade, ima ustavno pravo i obavezu da raspusti Skupštinu i raspiše nove izbore, koji se moraju održati u roku od 40 dana od raspuštanja.

Ustav pruža jasan put za izlazak iz blokada. Međutim, kako je sam Ustavni sud istakao, ustavni mehanizmi funkcionišu samo kada postoji politička volja. U njenom odsustvu, novi izbori predstavljaju sprovođenje ustavnog poretka radi vraćanja političkog i institucionalnog legitimiteta.

Kada možemo očekivati nove izbore?
Polazeći od izjava većine parlamentarnih partija da su izbori jedino rešenje, i na osnovu ustavnih i zakonskih rokova — nakon eventualnog utvrđivanja nedostatka potrebne većine za formiranje nove vlade, mogući datumi za nove izbore uključuju 30. novembar, 7. decembar i 14. decembar, u zavisnosti od dana kada budu raspisani izbori.