Promoviše se knjiga o ubijenoj deci na Kosovu

Priština, 23. oktobar 2025.

U zemljama Evropske unije, gde žive Albanci, nastavlja se promocija knjige autora Nusreta Pljane, koja dokumentuje nasilje i državni teror Srbije nad albanskom decom tokom perioda 1981–1999. na Kosovu.

Tokom promocije u Augsburgu, u Nemačkoj, istaknuta je važnost ovog dela kao snažnog istorijskog svedočanstva, uz podsećanje da ubistva dece ostaju neizbrisiv trag u nacionalnoj i državnoj istoriji Kosova.

„Pred očima mi se pojavio Valmir, kao živ, i rekao: ‘Ujko Nusrete, ne predaj se, oprosti mi.’“ Ovo je jedno od emotivnih sećanja koautora Nusreta Pljane prilikom promocije knjige i dokumentarnih filmova o nasilju i genocidu Srbije nad više od 1.432 dece tokom poslednje četvrtine XX veka. Pljana je naglasio da je 15% ubijenih tokom rata na Kosovu bilo dece, postavljajući potresno pitanje: „Kakvu su krivicu oni imali?“ rekao je dr. Nusret Pljana, autor knjiga i dokumentaraca o nasilju nad albanskom decom.

„Događaj koji je vredan da se zabeleži i prenese svetskoj javnosti, jer je to događaj obeležen krvlju naših najboljih sinova i kćeri – krvlju 1.432 naših anđela, žrtava državnog genocida fašističke Srbije, koji su pogubljeni samo zato što su bili Albanci“, dodao je Pljana.

Izdanja profesora Pljane, smatraju naši sunarodnici, treba da budu prisutna u svakoj biblioteci i u svakom nacionalnom i međunarodnom institutu.

„Neka ceo svet vidi šta se dogodilo 1998/99. na Kosovu – ovaj genocid koji se ne prašta. Ako se mi s tim pomirimo, to će se ponoviti“, rekao je Alfon Tanuši, sunarodnik.

„Delo Nusreta Pljane je toliko autentično i zasnovano na činjenicama da čak i neprijatelji, kada ga pročitaju, znaju šta su učinili. I to je efekat ove knjige – da i neprijatelji vide i pokaju se, da zatraže oproštaj za ono što su učinili njihovi preci. Samo tada, kada oni zatraže oproštaj, može biti mira“, rekao je Iljir Seferi, sunarodnik.

Na ovoj promociji je rečeno da, u znak sećanja na nevinu decu ubijenu tokom rata, ne smeju biti zaboravljeni njihova imena i bol. Oni treba da žive u našem sećanju – u svakom dahu slobode i svakom obećanju za mir.