Da li će američki Kongres proglasiti Rusiju državom sponzorom terorizma?

Priština, 20. septembar 2026.

Senat Sjedinjenih Američkih Država ubrzao je razmatranje dvostranačkog nacrta zakona kojim bi se Rusija proglasila „državom koja sponzoriše terorizam“, ukoliko ne vrati hiljade ukrajinskih dece koje je, kako se navodi, „otela, proterala ili prisilno odvela“ tokom rata protiv Ukrajine.

Ovo je drugi put od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine da američki zakonodavci predlažu ovakav zakon. Trenutno se na američkoj listi državnih sponzora terorizma nalaze samo četiri zemlje – Iran, Severna Koreja, Sirija i Kuba. Uvrštavanje na ovu listu sa sobom nosi finansijske posledice, ali i snažan simbolički značaj.

Razmatranje nacrta zakona dolazi u trenutku rastućeg nezadovoljstva američkih zakonodavaca prema ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, koji je u poslednjim mesecima intenzivirao vazdušne napade na Ukrajinu, i koji, prema rečima mnogih zapadnih zvaničnika, odbija ozbiljne mirovne pregovore. Ranije ovog meseca, Rusija je lansirala dronove koji su povredili vazdušni prostor Poljske – neki su oboreni od strane poljskih snaga – što je označilo prvi direktni slučaj učešća NATO-a u obaranju ruskog oružja od početka rata.

Ukoliko zakon bude usvojen, Sekretar američkog Stejt departmenta biće obavezan da u roku od 60 dana podnese izveštaj Kongresu, potvrđujući da su deca „oteta, proterana ili prisilno odvedena sa teritorije Ukrajine“ – uključujući i oblasti pod ruskom okupacijom – bezbedno vraćena porodicama ili starateljima, i da je započet proces njihove reintegracije u ukrajinsko društvo.

Kijev tvrdi da više od 19.500 ukrajinske dece i dalje zadržava Rusija. Ukoliko Stejt department ne može da potvrdi njihov povratak, Rusija bi odmah trebala da bude proglašena državom sponzorom terorizma.

Takva oznaka bi, prema rečima republikanskog senatora Lindseyja Grahama – jednog od sponzora zakona – „učinila gotovo nemogućim legalno poslovanje sa Rusijom.“ Ipak, SAD su već uvele sveobuhvatne sankcije Moskvi, uključujući ograničenja na izvoz američke tehnologije i hiljade kaznenih mera protiv ključnih industrija, kompanija i pojedinaca iz Rusije.

Usvajanje zakona bi otežalo ukidanje sankcija – nešto što je predsednik Donald Trump više puta nagovestio da bi voleo da uradi ako se postigne mirovni sporazum. Ipak, direktni ekonomski uticaj bi bio ograničen, osim ako Trump ne uvede tzv. sekundarne sankcije – dodatni alat za ograničavanje sposobnosti Kremlja da vodi rat.

Sekundarne sankcije kažnjavaju strane države, firme i pojedince koji krše američke sankcije – u ovom slučaju, ako posluju sa Rusijom. Kina igra ključnu ulogu u pomaganju Rusiji da zaobiđe sankcije: ona nastavlja da Moskvi isporučuje zabranjenu tehnologiju i robu dvostruke namene, a takođe kupuje i ruske prirodne resurse, čime potpomaže rusku ekonomiju.

Trump bi mogao da uvede sekundarne sankcije kineskim kompanijama na osnovu zakona o državama sponzorima terorizma, ali bi time rizikovao jedan od glavnih ciljeva svoje administracije – postizanje trgovinskog sporazuma sa Pekingom. On planira sastanak sa kineskim predsednikom Xi Jinpingom u oktobru sa ciljem finalizacije tog sporazuma.

Međutim, Trump ne mora da čeka ovaj zakon da bi uveo sekundarne sankcije – predsednik ima izvršnu moć da to uradi samostalno.

Ipak, guranje zakona kroz Kongres se vidi kao snažan signal Putinu da raste međunarodni pritisak.

“To bi bio jasan signal Rusima da je ovo prioritet obe strane u SAD”,
izjavila je Rachel Ziemba, stručnjakinja za sankcije u Centru za novu američku bezbednost (CNAS), think-tanku sa sedištem u Vašingtonu.

Američki zakonodavci koji već dugo podržavaju Kijev izrazili su ogorčenje zbog premeštanja ukrajinske dece iz oblasti pod ruskom kontrolom u Rusiju, optužujući Kremlj za pokušaj uništenja ukrajinskog identiteta.

“Otimačina dece je deo Putinovog pokušaja da izbriše Ukrajinu sa lica Zemlje,”
rekao je demokratski senator Richard Blumenthal, jedan od ko-sponzora zakona.

Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je u martu 2023. godine nalog za hapšenje Putina zbog „nezakonitog premeštanja“ dece iz okupiranih oblasti Ukrajine u Rusiju – što predstavlja ratni zločin prema međunarodnom pravu.

Pitanje zašto se zakon gura sada – više od 42 meseca od početka rata – ima veze sa rastućom zabrinutošću u Kongresu dok Trumpovi pokušaji da posreduje u okončanju sukoba nailaze na odbijanje Rusije da prihvati primirje ili ustupke.

Rusija i dalje lansira stotine dronova i raketa na Ukrajinu, često tokom noći, uz ljudske žrtve i civilne gubitke, dok njene trupe napreduju na frontu. Povreda poljskog vazdušnog prostora 10. septembra viđena je kao test odlučnosti NATO-a, a još jedan provokativni incident dogodio se 19. septembra.

“Oni to rade sada jer se rat eskalira, a ne smiruje. Ljudi u Kongresu i administraciji postaju sve zabrinutiji i besniji na Rusiju,”
tha Rachel Ziemba.

Dvostranačka podrška znači da zakon može lako biti usvojen ako se stavi na glasanje – ali to ne znači da će automatski postati zakon. Njegova sudbina zavisi od pitanja koje lebdi od kada je Trump preuzeo dužnost: Da li će on uvesti dodatne sankcije Rusiji kao deo pokušaja da okonča rat?

Iako je i sam Trump u poslednje vreme pokazao sve više frustracije prema Putinovoj tvrdoglavosti i nagovestio mogućnost novih mera, osim što je povisio carine na indijske uvoze zbog njihove kupovine ruske nafte, nije još povukao konkretne poteze tokom devet meseci svog mandata. U više navrata je izrazio zabrinutost da bi nove sankcije mogle da ometaju njegove napore za mirovne pregovore.

Zakon predstavlja još jedno oružje u američkom arsenalu protiv Rusije, ali ostaje nejasno da li će Kongres glasati o njemu bez sigurnosti da Trump veruje da je vreme za akciju.

“Ako bi postojala ozbiljna inicijativa da se zakon progura, ne sumnjam da bi mogli skupiti dovoljno glasova za prevazilaženje predsedničkog veta – ali samo ako republikanci budu spremni da se suprotstave predsedniku,”
rekao je za Radio Slobodna Evropa John Herbst, bivši američki ambasador u Ukrajini i analitičar u Atlantskom savetu.

Kongres može da poništi veto predsednika ako obezbedi dvotrećinsku većinu u oba doma, ali nema znakova da su lideri republikanaca spremni za taj korak.

Jedan drugi zakon, koji predviđa oštrije sankcije Rusiji, podnet je još na proleće i ima preko 80 sponzora u Senatu (od 100 senatora), ali još nije stavljen na glasanje.

“Ništa se nije desilo jer svi čekaju da Trump da zeleno svetlo,”
rekao je Herbst.