Kosovo Petrita Haljiljaja postaje opera večnosti u Berlinu

Priština, 18. septembar

„Opera van vremena“ bio bi slobodan prevod naslova izložbe Petrita Haljiljajaa u čuvenom muzeju savremene umetnosti „Hamburger Bahnhof“ u Berlinu. Njegova opera „Syrigana“, koja je probila granice vremena u selu Syrigana u Skenderaju, sada je pretočena u vizuelnu umetničku izložbu u jednom od najpoznatijih centara savremene umetnosti. Tamo Haljiljaja uzdiže Kosovo zajedno sa pričama o ratu, njegovim tragovima, mitovima, nasleđu i mnogočemu drugom. To je poziv protiv cenzure i za slobodu, koji ne zatvara oči pred ratom u Palestini.

Berlin je već dugi niz godina njegova druga kuća. Po vremenu koje tamo provodi, možda i prva. Ali nikada ne zauzima mesto korenske kuće – one u Runiku kod Skenderaja. U slučaju Petrita Haljiljajaa, rodno mesto nosi mnoge poruke za njegovu sadašnju kuću. Poruke koje, iako u poetskom jeziku, dolaze sa jasnim tonom: sve počinje cenzurom kulture i slobode izražavanja.

Haljiljaja – danas najpoznatiji albanski umetnik u svetu kada je u pitanju savremena umetnost – svoje priče izlaže slojevito. Takva je i njegova izložba „Opera van vremena“ u nacionalnoj galeriji savremene umetnosti „Hamburger Bahnhof“. Pod engleskim naslovom “An Opera Out of Time“, izložba je muzejska verzija opere „Syrigana“, koja je premijerno prikazana krajem juna ove godine u selu Syrigana, blizu njegove rodne kuće.

Kontrapunkt uskraćivanju slobode izražavanja

Ova značajna umetnička institucija u Berlinu poznaje mnoge priče. Zgrada u gotičkom stilu služila je kao železnička stanica još od kraja 19. veka. Nosila je ime koje i danas ima, jer su se odatle vozovi upućivali ka Hamburgu. Bila je sklonište mnogim putnicima, pričama i svedočanstvima o progonima. Od ovog meseca pa sve do kraja maja, ona je dom pričama i porukama koje dolaze sa Kosova. Tragovi rata od pre četvrt veka u toj balkanskoj zemlji su prisutni. Tom ratu je prethodilo veliko ugnjetavanje Albanaca. Početak je bila cenzura i uskraćivanje slobode izražavanja.

Danas u Nemačkoj, kulturna politika pokazuje snažno smanjenje javnih budžeta namenjenih kulturi. Situacija u Izraelu i Palestini dovela je do toga da mnoge institucije nameću ograničenja umetničkog izražavanja – navodno zbog političke korektnosti. Haljiljaja, rođen u Runiku 1986. godine, ne može da ćuti pred tom situacijom. Istoriju i snove svojih vršnjaka koji su preživeli rat, kao i nade novih generacija sa Kosova i celog Balkana, preneo je čak do Njujorka, kroz izložbu „Abetare“ na terasi Metropoliten muzeja prošle godine.

Sada se novom izložbom vraća svojoj drugoj kući – Berlinu. Ovaj nastup pažljivo je isplanirao. Povezuje rodno mesto sa Berlinom. Opera „Syrigana“, nazvana po susednom selu njegovog rodnog Runika, održana je na otvorenom. Lokalni stanovnici veruju u mit da su Adam i Eva prošetali svetom sve dok nisu stigli u Runik, tamo našli ljude i civilizaciju, i venčali se na steni Syrigane. Ljubav između lisice i petla – likova iz opere – nosi simboliku pomirenja. Njihove slike nalaze se i na izložbi u Berlinu. U ovom slučaju opera je osnova same izložbe.

Komadići Runika u srcu Berlina

Delovi Runika takođe su tu prisutni. Betonski blokovi, fragmenti cigli i crepova iz Doma kulture u Runiku takođe su izloženi. Haljiljaja ih čuva još od 2018. godine. Na prvi pogled mogu delovati kao građevinski otpad, ali priča iza njih je duboka i značenjska. Kosovske državne institucije zajedno sa fondacijom „Hajde“, koju je osnovao Haljiljaja, rade na restauraciji Doma kulture u Runiku. Ova ustanova je zatvorena početkom devedesetih godina od strane srpskog režima. Albanci su izbačeni s posla, isključeni iz institucija i tretirani kao građani drugog reda.

Dom kulture stradao je tokom rata koji je odneo 10.000 civilnih života tokom 1998–1999. godine. Sve je počelo upravo uskraćivanjem slobode izražavanja. Ostaci Doma kulture u izložbi izgledaju kao isečeni delovi zida instalirani unutar „Hamburger Bahnhof“-a.
„To je jedino monumentalno delo koje nije na prodaju“, kaže Haljiljaja, opisujući izložbu otvorenu 11. septembra. On objašnjava da će fragmenti nakon izložbe biti vraćeni u Kosovo i koristiti se za restauraciju Doma kulture. Njihova priča biće još bogatija. To su delovi Kosova koji šalju poruku Nemačkoj.

„Za mene je veoma važno da ih donesem u državu u kojoj se budžeti za kulturu drastično smanjuju i gde su zbog genocida u Palestini i Izraelu institucije postrožile i cenzurisale uslove za mnoge umetnike, posebno one koji dolaze s Bliskog Istoka i iz Palestine“, kaže Haljiljaja, umetnik sa sedištem u Berlinu od 2008. godine.