Priština, 15. septembar 2025
Snaga protesta u Srbiji je izvanredna, nevidljiva i mislim da niko ne bi trebalo da podcenjuje moć naroda, kaže Srđko Gjukić, bivši diplomata i član Foruma za međunarodne odnose u Srbiji.
On u intervjuu za Geopost dodaje da je režim u Beogradu sada u zamci, bez ikakvog izlaza iz ove situacije sem da ode sa vlasti.
„Naravno, tako diktatorski i autoritarni režim neće to učiniti ako nije apsolutno neophodno.“ Vlada, ističe on, veoma je svesna da ulazimo u završnu fazu „građanskog rata u Srbiji“. On dodaje da građanski rat u Srbiji nije počeo tek pre mesec ili dva. „Građanski rat u Srbiji traje otkako je ova vlada došla na vlast. Tada je podelila narod na dva tabora.“ Gjukić je ubeđen da Srbija ima još dana i sedmica rešenja pred sobom i da će to rešenje, „po mom osećaju, logikom, dostići vrhunac negde oko godišnjice katastrofe koja se desila u Novom Sadu.“
Kakav je potencijal aktuelnih višemesečnih protesta u Srbiji, i da li intervencija snaga bezbednosti, koje su vrlo vidljive među demonstrantima, može da pokvari put ka potencijalno boljoj Srbiji?
Gjukić: I poslednjih 10 ili 11 meseci već se vidi da ova vlast ne slabi. Zapravo, danas je glavno pitanje kako završiti ove proteste, da bi oni poprimili demokratski oblik, da se završe na demokratski način, a ne na neki brutalan, nedemokratski način. Mislim da je to ključno pitanje sa kojim se suočava pokret, ustanak u Srbiji. Mislim da je i sam režim svestan toga. I da je sada jednostavno u zamci, bez izlaza iz ove situacije osim da se povuče s vlasti, ali, ponavljam, režim toliko diktatorski i autoritaran neće to učiniti ukoliko ne bude primoran.
Sve okolnosti ga navode na zaključak da će vrlo brzo doći u situaciju da će morati da se povuče s političke scene Srbije, uprkos svim raznim govorkanjima koja kruže. Uključujući ono što ste pomenuli u ovom pitanju – određene službe koje su bile umešane, i slično. Službe su radile i uvek rade, ali ja ih nikada ne bih stavio iznad moći naroda, niti su iznad moći naroda, što je već pokazano kroz niz događaja, kroz niz istorijskih prilika, kroz niz stvari, na kraju krajeva u samoj Srbiji. Jer, ako su radile – a radile su od početka, kada je studentski pokret bio slabiji, neorganizovaniji – sada se pokret, kao što rekoh, razvio u opšti civilni proces, sada je sila nezaustavljiva i nijedna služba ne može je zaustaviti, nijedna služba ne može je sprečiti. Dakle, rekao bih da, kao što se govorilo pre nekoliko godina za rezultat iz 1990-ih, suočavamo se sa danima i sedmicama rešenja, i meni izgleda da će, po nekoj logici, to rešenje dostići vrhunac negde oko godišnjice katastrofe u Novom Sadu (1. novembar) koja je odnela toliko nevinih života, a istina je da ni danas ne znamo ko su pravi počinioci i krivci, koji i dalje šeću slobodni i hvale se svojom slobodom.
Rekli ste da je ostalo samo još nekoliko nedelja. Znači li to da će vlada pojačati brutalnost koju vidimo na ulicama, i ako to posmatramo spolja, neki bi rekli da Srbija klizi u građanski rat. Kakav je vaš utisak?
Gjukić: Mislim da će vlada pokušati da bude veoma brutalisna u nekim trenucima. Ne može to biti stalno, jer se oseća da ljudi reaguju čak i nasilnije na tu brutalnost. Vlada veoma dobro zna da ulazimo u završnu fazu građanskog rata u Srbiji. Ne varajmo se i ne pretvarajmo da građanski rat u Srbiji traje samo poslednjih mesec dana, dva dana, ili ne znam koliko nedelja.
Građanski rat u Srbiji traje otkako je ova vlada došla na vlast. Tada je podelila narod na dva dela. Njihov narod i naš narod. Njihova policija i naša policija. Podelila je ljude na patriote i izdajnike, saradnike i ostale. Srpska vlada ima veoma bogat rečnik da opiše kako je podelila i kako i dalje deli svoje građane.
I nemam nijednu sumnju da u svim godinama otkako je aktuelna neo-radikalna vlada došla na vlast u Srbiji, postoji građanski rat. Građanski rat ne znači samo borbe na ulicama ili, što je još gore, pucnjava na ulicama. Građanski rat znači i počinje rečima, i baš tu agresija i građanski rat rečima su počeli tačno kada je ova neo-radikalna vlada došla na vlast u Srbiji.
Dakle, to se događa otprilike deset ili više godina, ali poslednjih godina je to ubrzano, i sada sa ovim protestima nemamo samo verbalni građanski rat, nego imamo i sukobe na ulicama, kao što smo videli poslednjih nedelja, i naravno da će sada ući u svoju logičku završnu fazu.
Ne smemo zaboraviti da predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, nije pomenula Srbiju u svom govoru ove nedelje. Zašto? Da li je srpskim vlastima dato malo više manevarskog prostora?
Gjukić: Pitanje je zašto je to izostavljeno iz njenog govora, koji je, kako kažu, bio upućen naciji, Evropi, Evropskoj uniji i slično. Mislim da su tu dve stvari. Prva je da ona još uvek ne može da se otarasi svog „dragog Aleksandra“. Jer se sećamo da je ne tako davno bila gošća Aleksandra Vučića i da mu se obratila kao „moj dragi Aleksandar“ ili „dragi Aleksandar“, kako ga je već nazvala. Dakle, to je jedan trenutak. Drugi trenutak je ideološki. Postoje članovi tog desnog krila, političke opcije desnog krila u Evropskoj narodnoj partiji (ENP), u kojoj stranka Vučića ima status posmatrača, sa velikim ambicijama da postane član.
Možemo videti da su stvari potpuno preokrenute, i verujem da Ursula fon der Lajen prosto ne može da shvati stepen u kom su se stvari promenile u Srbiji i stepen u kom događaji u Srbiji menjaju situaciju u Evropskoj uniji u vezi sa dešavanjima u Srbiji. Ne samo u Evropskom parlamentu, gde su ovih dana izneti napadi na Srbiju, ili preciznije, napadi nisu izneti, nego su koordinisani nad Srbijom, jer je praktično bilo jedinstvenog i jednoglasnog debata i stavova, istih stavova o situaciji u Srbiji, kršenju osnovnih ljudskih prava i temeljnih evropskih vrednosti.
Sve strane su se složile – od levice do desnice – uključujući Evropsku narodnu partiju i njenog predsednika (Manfred Vebera) iz poslaničkog kluba u Evropskom parlamentu, koji je čak obećao i izjavio da će status posmatrača Srpske napredne stranke (SNS) u toj evropskoj desničarskoj međunarodnoj organizaciji biti revidiran. Pa, stvari su se znatno promenile u vezi sa Srbijom, i opet, da vam to podsetim jednim rečenicom – studenti su dali ključni doprinos u svemu ovome. Setimo se njihove maratonske borbe za demokratiju, i svi poštuju to.
Vidim da je studentski pokret u Srbiji i studenti Srbije sada sa pravom nominovani za Saharovljev pečat u Evropi, koji se dodeljuje upravo za takve stvari kao što su one koje su inicirali srpski studenti.
Da li mislite da izjava Vebera da ENP može isključiti SNS iz pridruženog članstva će ostati samo retorička, ili će zaista biti konkretnih rezova?
Gjukić: Ne, mislim da će se to svakako desiti. Možda je za neke ljude sve što se do sada desilo trebalo da se desi mnogo ranije, i mislim da je trebalo da se desi mnogo ranije i da pravi cilj protesta u Srbiji bude prepoznat.
Ipak, znamo i zašto se to nije desilo, jer Vučić kupuje evropske političare i slično. Ali sada su maske pale. Dakle, nije reč samo o Briselu i Evropskom parlamentu, nego o činjenici da mnoge zemlje već razumeju ovo. Imate Austriju, Nemačku i mnoge druge zemlje koje traže objektivnu procenu situacije u Srbiji. I to je proces koji se ne može zaustaviti. Dozvolite mi da napomenem samo da i naše susedne zemlje u Evropskoj uniji, Hrvatska i Slovenija, takođe posmatraju procese u našoj zemlji kroz te evropske oči, i mislim da je taj proces započeo punom brzinom prema, nadam se, demokratskom kraju.
Nakon otkazivanja diskusije na panelu „Srbija: strateški kandidat u kritičnoj raskrsnici“, na kojem je Ana Brnabić bila planirana da govori u Briselu u petak, srpska misija pri EU će primiti predsednika parlamenta Srbije na sopstvenom događaju. Da li ovo zvuči kao pismo Aleksandra Vučića upućeno The Guardian‑u, u kojem se hvalio, ali je zapravo završilo u sekciji pisama uredniku?
Gjukić: Pa, tužno je da je srpska vlada naučila da raspravlja ili među sobom ili preko svojih medija, i da može da kaže opoziciji i ljudima koji se ne slažu sa vladom, sa njenim stavovima, sa njenom politikom, da ih ne slušaju, ignorišu.
Međutim, The Guardian je pokazao gde pripada pismo Vučića, i sada ovaj panel, koji je trebalo da se održi u Briselu, pokazuje da neć́e svi na tom panelu da aplaudiraju i bodre Anu Brnabić i srpsku politiku. Naprotiv, ljudi žele istinu i prave stvari i demokratske vrednosti, ne prevare i laži kojima smo bombardovani proteklih 14, 13 godina otkad su došli na vlast.
