Nejasan put srpskih škola i bolnica ka kosovskom sistemu

Priština, 9. septembar 2025.

Integracija srpskih obrazovnih i zdravstvenih ustanova u sistem Kosova je neizbežna, ali je malo verovatno da će se desiti tokom ove godine, kaže za Radio Slobodna Evropa Nenad Rašić, poslanik iz redova srpske zajednice u Skupštini Kosova i ministar u tehničkoj Vladi zemlje.

Trenutno te institucije funkcionišu u sistemu Srbije — pod nadzorom nadležnih ministarstava Vlade Srbije.

„Znam da je bilo nekih planova i diskusija o tome šta će se dogoditi kada dođe vreme, ali još nije preduzeto ništa. Smatram da treba da budemo oprezni i da mi [srpska zajednica] moramo biti uključeni u ovaj proces, jer najbolje znamo sa kakvim izazovima se suočavamo i koja su najbolja rešenja koja možemo predložiti“, kaže Rašić.

On dodaje da neka vrsta inicijative za integraciju obrazovnih i zdravstvenih ustanova može biti pokrenuta tokom 2026. godine, ali ne navodi detalje, jer, kako kaže, još nema konkretnih informacija.

Otpravnica poslova u Ambasadi SAD u Prištini, Anu Prattipati, izjavila je 4. septembra grupi medija na srpskom jeziku da sve paralelne srpske institucije, uključujući obrazovanje i zdravstvo, treba da se integrišu u kosovski sistem.

Međutim, naglasila je da je način na koji će se ta integracija sprovesti ključan i da mora da se desi isključivo kroz konsultacije sa srpskom zajednicom.

„Ovo ne može biti jednostran proces. Obaveza je srpske zajednice na Kosovu i Vlade Kosova da rade zajedno kako bi, pre svega, institucije sačuvale ili unapredile kvalitet i održivost usluga“, rekla je Prattipati za KoSSev, Radio Kontakt Plus, Radio Mitrovica Sever, Radio Kim i Radio Goraždevac.

Srpska lista i Beograd bez komentara
Srpska lista — najveća srpska partija na Kosovu, koja uživa podršku zvaničnog Beograda — nije odgovorila na pitanja Radija Slobodna Evropa o tome da li je upoznata sa planovima za integraciju srpskih obrazovnih i zdravstvenih ustanova u kosovski sistem, kao ni da li su vođeni razgovori na tu temu. Ni Kancelarija za Kosovo u Vladi Srbije nije odgovorila.

Slično, tehnička Vlada Kosova nije dala odgovore u vezi sa planovima za integraciju srpskih obrazovnih i zdravstvenih institucija.

U intervjuu datom Radiju Slobodna Evropa u septembru 2024. godine, ministar unutrašnjih poslova Kosova, Dželjal Svećla, rekao je da funkcionisanje zdravstva i obrazovanja u sredinama sa srpskom većinom ima specifičan karakter i da će te institucije biti tretirane posebno — odvojeno od zatvaranja drugih srpskih institucija.

On je rekao da, prema Ahtisarijevom planu — dokumentu na osnovu kojeg je Kosovo proglasilo nezavisnost 2008. godine — srpska zajednica ima širu autonomiju u ove dve oblasti.

„To znači da zdravstvo i obrazovanje imaju neka dodatna prava, neke privilegije, koje nismo zainteresovani da diramo, jer su predviđene i zakonima“, rekao je Svećla.

Tokom 2024. godine, kosovske vlasti su počele zatvaranje nekih srpskih institucija na Kosovu, uključujući: Poštu Srbije, Poštansku štedionicu, privremene opštinske organe, centre za socijalni rad i druge.

Stavovi Srba na Kosovu o integraciji
Pripadnici srpske zajednice, sa kojima je tim Radija Slobodna Evropa ranije razgovarao, snažno se protive bilo kakvoj ideji o integraciji obrazovnih i zdravstvenih institucija u kosovski sistem.

Slađana iz Leposavića izjavila je da joj je nezamislivo da njeno dete pohađa školu koja funkcioniše van srpskog sistema.

Rafailo i Slađani, takođe iz Leposavića, rekli su da je sama ideja da bi kosovske vlasti mogle početi sa zatvaranjem zdravstvenih ili obrazovnih ustanova u narednom periodu „zastrašujuća“ za njih.

Rašić: Ljudi moraju biti na vreme informisani
Kada tema integracije obrazovnih i zdravstvenih institucija postane aktuelna, Rašić kaže da će se lično uključiti i informisati zajednicu o svim planovima.

„Ja ću lično otići do većine ljudi koji vode obrazovne i zdravstvene institucije, da ih informišem i zamolim da mi pomognu u tom procesu… ili — tačnije — da pomognu sebi u zaštiti svojih prava. Što se mene tiče, učiniću sve što je u mojoj moći da ovaj period tranzicije prođe što lakše. Želim da naglasim da se trenutno niko ne bavi ovim pitanjem, ali kada dođe trenutak, potrudiću se da sve prođe što mirnije“, kaže Rašić za Radio Slobodna Evropa.

On ponavlja da srpska zajednica mora biti informisana na vreme i uključena u ceo proces integracije.

Prema njegovim rečima, uloga zvaničnog Beograda biće odlučujuća.

Nada se da srpske vlasti više neće delovati „destruktivno“, kao ranije, i da Srbi na Kosovu neće biti stavljeni „pred svršen čin“ ili u situaciju „uzmi ili ostavi“.

Hoće li Beograd prihvatiti integraciju?
Rada Trajković, srpska političarka sa Kosova koja živi u Beogradu, smatra da je Srbija već prihvatila integraciju srpskih obrazovnih i zdravstvenih institucija u sistem Kosova i da sada „prebacuje odgovornost“ na međunarodnu zajednicu da to objavi.

„… kako bi ona nosila teret krivice među Srbima na Kosovu. To je pokvarena balkanska politika: ne objasniš narodu i ne nađeš modalitete u pregovorima da se ne izazove reakcija ljudi. Zdravstvo i obrazovanje su veoma važne stvari i treba da imaju svoje specifičnosti“, ocenjuje Trajković.

Trajković, koja je posle rata bila direktorka Zdravstvenog centra u Gračanici (koji funkcioniše u okviru srpskog sistema), i poslanica u kosovskoj skupštini, ističe da finansiranje tih institucija iz Srbije ne mora da prestane, jer „niko ne može da zabrani donacije“.

„Najvažnije je da se sačuva kadar, i što se obrazovanja tiče, da deca koriste isti obrazovni sistem kao u Beogradu. To je jednostavno pravo Srba — da mogu da idu iz Kosova u Srbiju sa tim diplomama. Treba učiniti sve za dobrobit običnih ljudi“, kaže Trajković.

Dodaje da je izjava američke predstavnice u Prištini, da se integracija obrazovanja i zdravstva mora sprovoditi u konsultaciji sa srpskom zajednicom, veoma važna.

Trajković naglašava da se mora razumeti uloga i svrha srpskog sistema, jer „bolesna osoba ne može biti poslata nekome kome ne veruje“.

„Moraju se voditi ozbiljni razgovori i ove stvari prihvatiti kao mogućnost i realnost, kako bolesna osoba ne bi osetila nikakvu promenu — osim administrativne“, kaže Trajković.

Kada je reč o obrazovanju, ona kaže da kurikulum mora biti povezan sa onim u Srbiji „zbog dobrobiti dece“.

„Moramo raditi vrlo pažljivo na tome. Problem nisu matematika i fizika, već istorija. Reći ću vam nešto vrlo iskreno — ni Srbi ni Albanci nikada nisu učili istoriju u školi, učili su je kod kuće, i zato smo imali ratove. Naš problem je istorija, pa čak i geografija“, kaže Trajković.

Integracija bez Zajednice srpskih opština?
Miodrag Marinković iz nevladine organizacije Centar za afirmativnu društvenu akciju na severu Kosova kaže za Radio Slobodna Evropa da je izjava Prattipati da sve srpske institucije — uključujući zdravstvo i obrazovanje — treba da se integrišu u kosovski sistem, neobična i da postavlja više pitanja nego što daje odgovora.

„Pre svega, nije jasno da li se ova izjava odnosi na evropski plan za normalizaciju odnosa, koji je do sada bio jedina osnova za razgovore o integraciji obrazovanja i zdravstva. Taj plan predviđa privatizaciju tog sistema, a ne integraciju. U tom kontekstu, poruka je nepotpuna. Mislim da je, zbog nedostatka diplomatskog angažmana SAD, rečeno ono što je bilo najsigurnije da se kaže“, kaže Marinković.

On ukazuje i na promenu u pristupu:

„Do sada su diplomatske poruke o ovom pitanju bile upućene isključivo vladi u Prištini… sada se na srpsku zajednicu na Kosovu stavlja imperativ kompromisa“, dodaje on.

Radio Slobodna Evropa je zatražio i komentar Ambasade SAD u Prištini da li je integracija obrazovanja i zdravstva moguća bez formiranja Zajednice srpskih opština (ZSO), ali još nije dobio odgovor.

Sporazum o osnivanju ZSO postignut je 2013. godine u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije i trebalo je, između ostalog, da reguliše funkcionisanje srpskih institucija i prihode i finansiranje iz budžeta Srbije.

Kosovo, međutim, odbija da formira ZSO, tvrdeći da je to protivno Ustavu i zakonima zemlje.

Nakon godina neuspešnih pokušaja međunarodne zajednice da natera Prištinu i Beograd na dogovor, EU je krajem oktobra 2023. objavila da je stranama dostavila „nacrt modernog statuta“ za formiranje ZSO, koji podržavaju SAD, Nemačka, Francuska i Italija.

Prema tom nacrtu — koji nije javno objavljen, ali je uvid u njega imao RSE — obrazovne i zdravstvene ustanove koje funkcionišu u sistemu Srbije trebalo bi da postanu privatne i da budu deo okvira ZSO, dok bi Srbija trebalo da obezbedi njihovo finansiranje.