Da li je bezbednost Kosova ugrožena od strane para osumnjičenog za špijunažu?

Priština, 5. septembar 2025

Hrvatski vojni oficir i njegov srpski partner nedavno su uhapšeni u Hrvatskoj pod optužbom za špijunažu za Srbiju. Na Kosovu, gde su osumnjičeni za sprovođenje ove aktivnosti, smatraju da ovaj slučaj ističe napore Beograda da prodre u osetljive strukture u Prištini, ali i u NATO-u. Da li je nacionalna bezbednost Kosova bila ugrožena?

Slučaj hapšenja dve osobe u Hrvatskoj zbog sumnje na špijunažu za Srbiju, objavljen krajem avgusta, i dalje je pun nepoznanica, kao i aktivnost za koju su optuženi da su je sproveli na Kosovu.

Hrvatski pilot, identifikovan kao J.I., za koga se tvrdi da je služio u mirovnoj misiji Severnoatlantskog saveza (NATO) na Kosovu – KFOR, osumnjičen je da je otkrio osetljive informacije svojoj devojci, A.M., Srpkinji iz Severne Mitrovice, koje je ona potom navodno prosledila glavnoj srpskoj stranci na Kosovu. (Srpska lista, koja uživa podršku zvaničnog Beograda, negirala je da poznaje osumnjičenog za špijunažu).

Hrvatski medij „Slobodna Dalmacija“ objavio je da su istražitelji, na osnovu sudskog naloga, proverili njihove mobilne uređaje i komunikacije, gde su pronašli kompromitujuće poruke koje su ih navele na sumnju na međunarodnu špijunažu.

Obojici je određen pritvor, ali cela istraga ostaje tajna, kako se, kako su tvrdile hrvatske vlasti, ne bi naštetilo procesu.

Na Kosovu, slučaj je pokrenuo važno pitanje: da li je nacionalna bezbednost zemlje bila ugrožena?

Kosovsko ministarstvo unutrašnjih poslova nije odgovorilo na pitanja Radija Slobodna Evropa o mogućem uticaju ovog slučaja na unutrašnju bezbednost.

Za Jetu Lošaj, istraživačicu u Kosovskom centru za bezbednosne studije (KCSS), ovaj sumnjivi slučaj, koji ona smatra ozbiljnim, nije predstavljao direktnu pretnju po bezbednost, jer tvrdi da nema informacija da su „kritične informacije o Kosovu ili Kosovskim bezbednosnim snagama ugrožene“.

„Ali, šire gledano, nacionalna bezbednost Kosova je potkopana činjenicom da srpske službe, u saradnji sa ruskim, nastavljaju da pokušavaju da prodru u osetljive strukture i testiraju otpornost bezbednosnih sistema“, kaže ona.

U međuvremenu, stručnjak za bezbednost Burim Ramadani smatra da su slučajevi špijunaže iz neprijateljskih država komplikovani i da mogu ugroziti nacionalnu bezbednost.

Najnoviji slučaj „je dokaz da se Kosovo stalno suočava sa surovim, agresivnim ratom, kroz neprijateljske srpske, ruske i druge obaveštajne službe“, kaže on za Radio Slobodna Evropa, ističući da rešavanje slučajeva špijunaže može trajati nekoliko godina.

Ramadani i Lošaj vide ovaj sumnjivi slučaj kao širi pokušaj Srbije da prodre u bezbednosne sisteme Kosova, što takođe, prema njihovim rečima, pokazuje neprijateljski pristup Beograda prema NATO-u, čiji je član Srbija, ali je deo njegovog programa Partnerstvo za mir.

„Što se tiče regionalne i međunarodne bezbednosti, ovo je jedan od slučajeva koji dokazuje da neprijateljska država, Srbija, ne samo da ne sarađuje i ima neprijateljske ambicije prema drugim državama, već i pokušava da koristi sredstva ili instrumente država NATO-a na neprijateljski način, i ovo je otvoreni špijunski rat, koji Srbija vodi i sa NATO-om, ne samo sa Kosovom“, kaže Ramadani.

Jedna od zabrinutosti koju Lošaj iznosi jeste da su informacije koje su možda prikupljene, kako o saradnji Kosova sa NATO-om, tako i o samim trupama alijanse, možda prebačene i u Rusiju – „što sugeriše da bi ova situacija mogla biti povezana i sa geopolitičkim rivalstvima koja sada vidimo“, kaže ona.

Prema njenim rečima, ovo bi trebalo da bude alarm da bezbednosni sistemi nisu ograničeni na bilateralni nivo, već imaju šire dimenzije.

„To je deo šireg napora Srbije da testira otpornost NATO-a i identifikuje slabosti u evroatlantskoj bezbednosnoj arhitekturi“, kaže ona.

Dva stručnjaka za bezbednost vide hapšenje osumnjičenih kao uspeh, a Ramadani kaže da, pored pojedinaca, vrednost hrvatske operacije leži u „ometanju neprijateljskih operacija“.

Međutim, Lošaj kaže da je navodni slučaj špijunaže istakao bezbednosne praznine, „kao što je slabost dublje koordinacije između NATO-a, Hrvatske i Kosova u rešavanju operacija Srbije“.

Hrvatske vlasti, koje su otkrile slučaj, pružile su malo detalja o njemu. Ministar odbrane Ivan Anušić rekao je 2. septembra da je ugled hrvatske vojske narušen, ali ne i nacionalna bezbednost.

„On [uhapšeni pilot] nije imao nivo bezbednosne dozvole koji bi mu omogućio da ima sve potrebne informacije, što je moglo da ugrozi bezbednost i sposobnosti Hrvatskih oružanih snaga“, izjavio je.

Kosovo je izrazilo spremnost da sarađuje sa Hrvatskom, pošto je Kancelarija specijalnog tužioca pisala vlastima u Zagrebu da dostave dokaze za kosovskog državljanina, A.M. Ministarstvo unutrašnjih poslova nije odgovorilo na pitanje REL-a o tome da li je Hrvatska zatražila saradnju.

Ramadani kaže da Kosovo treba da zatraži ekstradiciju A.M. Kosovu, kako bi se mogla suočiti sa pravdom u zemlji u kojoj je osumnjičena da je obavljala špijunske aktivnosti.

U međuvremenu, nakon što su hrvatski mediji otkrili slučaj, kosovska policija je izvršila raciju u njenoj kući u Severnoj Mitrovici i pronašla „sprej, nekoliko čaura i metaka“.

Navodno je A.M. u prošlosti radila u Misiji Evropske unije za vladavinu prava na Kosovu (EULEKS).

Hrvatski mediji su izvestili, pozivajući se na izvore, da je tri godine prikupljala i prenosila, putem šifrovanih platformi, podatke Srpskoj listi o kretanju pripadnika KFOR-a i Srba na severu.

NATO je saopštio da „ove navode shvata ozbiljno“, dodajući da daje prioritet bezbednosti svog osoblja i misije na Kosovu i „integritetu poverljivih informacija“.

KFOR ima skoro 4.800 pripadnika, od kojih je 152 iz Hrvatske. /REL