Dijaspora poslala više od 651 miliona evra na Kosovo tokom šest meseci

Priština, 26 avgust 2025

Tokom perioda januar–jun 2025. godine, dijaspora je poslala više od 651 milion evra na Kosovo, što predstavlja povećanje od preko 21 milion evra u poređenju sa istim periodom prošle godine.

Ekonomisti smatraju da je povećanje doznaka rezultat porasta inflacije i životnih troškova, što dodatno pogoršava ekonomsku situaciju domaćinstava u zemlji. Oni ističu da rast vrednosti doznaka nije pokazatelj zdrave ekonomije, već posledica povećane potrebe za socijalnom podrškom.

Stručnjak za ekonomski razvoj, Safet Grdžaliju, ocenjuje da su doznake dijaspore od suštinske važnosti za ekonomski i socijalni stabilitet Kosova. On upozorava da se te pare uglavnom troše na potrošnju – kupovinu robe i usluga – a ne na produktivne investicije.

Prema njegovim rečima, povećanje doznaka ne treba posmatrati isključivo kao pozitivan znak, već i kao posledicu faktora poput inflacije u zemlji i Evropi, kao i rastuće potrebe građana za ekonomskom pomoći.

„Uloga dijaspore kroz doznake je suštinska za stabilnost. Najveća nesreća je što te doznake unapred bivaju usmerene ka uvozu i potrošnji, umesto razvoju. Svedoci smo rasta inflacije, povećanja cene osnovnih proizvoda i rastuće socijalne potrebe – što je navelo dijasporu da šalje više sredstava kako bi pomogla porodicama i održala socijalnu ravnotežu“, ističe Grdžaliju.

On dodaje da rast cena i potražnje za socijalnom pomoći značajno utiču na povećanje finansijske pomoći koju dijaspora šalje svojim najmilijima.

Prema podacima Centralne banke Kosova, doznake u prvih šest meseci 2025. godine iznosile su 651,7 miliona evra, dok su u istom periodu prethodne godine bile 630,1 milion evra – što predstavlja rast od 21,6 miliona evra.

Poznavalac ekonomskih prilika, Arton Muhadžiri, smatra da rast doznaka nije znak napretka, već potvrda pogoršane situacije. On upozorava da su svi ključni ekonomski parametri – inflacija, trgovinski deficit, rast cena – od 2021. godine pokazatelji oslabljene ekonomije.

„Rast doznaka ne znači rast ekonomije, već potrebu za preživljavanjem. Što su doznake veće, to su domaći ekonomski indikatori slabiji. Trendovi u ekonomiji Kosova su u padu, i očekuje se da će doznake nastaviti da rastu i naredne godine, ali ne kao rezultat razvoja, već potrebe da se preživi“, ističe Muhadžiri.

S druge strane, ekonomista Florin Aliju smatra da doznake i dalje predstavljaju jednu od glavnih oslonaca ekonomije Kosova, jer održavaju agregatnu potražnju i doprinose dobrobiti mnogih porodica.

„Remitencije su stabilan oslonac ekonomije. Iako nisu opale, važno pitanje ostaje – šta ako opadnu? To bi direktno uticalo na ekonomski razvoj Kosova. One su ključne za porodični budžet, ali i za ukupnu potrošnju. Ne možemo uvek računati na to da će sledeće godine iznosi biti isti ili veći“, poručuje Aliju.

U prvoj polovini 2023. godine, vrednost doznaka iznosila je oko 633 miliona evra, dok je u istom periodu 2022. godine bila preko 555 miliona evra.