Zemlje pod sankcijama Zapada, prijatelji Srbije

Beograd, 23 avgust 2025

Zvanični Beograd godinama održava veze sa režimima u Rusiji, Kini, Belorusiji, Venecueli i Iranu, što je dovelo do kritika Evropske unije (EU), ali samo kroz saopštenja.

U četvrtak, 21. avgusta, stigla su dva izveštaja koja potvrđuju ovaj pravac spoljne politike Srbije.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je prvobitno najavio da će uskoro biti organizovan sastanak srpskih i ruskih zvaničnika „na najvišem nivou“, ali nije izneo dalje detalje.

Istog dana, šef srpske države je objavio da je obavio telefonski razgovor sa predsednikom Venecuele Nikolasom Madurom, za koga EU smatra da nema legitimitet demokratski izabranog predsednika zbog izbornih nepravilnosti.

Vučić ga je, međutim, nazvao „velikim prijateljem“ Srbije.

Pozicija koju Vučićeva Srbija ima u međunarodnom prostoru može se razumeti ako se analizira iz perspektive ključnih principa spoljne politike Rusije i Kine, koji su sažeti u frazi: multipolarni svet.

Ovo procenjuje Erik Gordi, profesor političke sociologije na Odeljenju za slovenske i istočnoevropske studije Univerziteta u Londonu.

„To znači da su više orijentisani na jačanje regionalnih sila, nego globalnih. Cilj je razvodnjavanje moći ekonomski najjačih država poput SAD i evropskih zemalja. To su promovisali i Vučić i desničarske stranke u Srbiji, kada govore o sebi kao pristalicama suvereniteta“, ocenjuje Gordi.

Uprkos pozivima iz Brisela da ne putuje u Moskvu, predsednik Srbije je prisustvovao obeležavanju Dana pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu 9. maja.

Vučić se takođe sastao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, zahvalivši mu na „velikoj podršci“ zvaničnoj politici Beograda o Kosovu.

„Čelično prijateljstvo“ je fraza koju srpski zvaničnici često koriste da opišu odnose sa Narodnom Republikom Kinom.

Predsednik Vučić naziva svog kineskog kolegu, Si Đinpinga, „velikim prijateljem i bratom“. Krajem jula, Vučić je najavio da će se sastati sa kineskim predsednikom u Pekingu 3. septembra.

„Zašto ne ići u Venecuelu? Srbija nije zemlja koja prima naređenja iz inostranstva“, bio je odgovor predsednice Skupštine Srbije, Ane Brnabić, 15. januara, kada ju je REL pitao o njenom prisustvu na inauguraciji Nikolasa Madura u Karakasu nekoliko dana ranije.

Evropska komisija je izjavila da bi se Srbija trebalo uzdržati od postupaka koji su u suprotnosti sa spoljnom politikom EU.

Erik Gordi naglašava da bi bilo netačno reći da Srbija nužno neguje bliskost sa autokratskim režimima.

„Ponovo, nivo interesovanja je više povezan sa ekonomskim razlozima. Ogromni profiti dolaze od prodaje oružja i naoružanja širom sveta, uglavnom zemljama koje su nekada bile klijenti Jugoslavije“, kaže Gordi.

Nakon početka izraelsko-iranskog sukoba, 23. juna, Vučić je izjavio da je Srbija obustavila izvoz oružja.

Od 2022. godine zvanični podaci o izvozu oružja iz Srbije nisu objavljeni, iako zakon to predviđa.

Krajem juna, ruska Spoljna obaveštajna služba optužila je Srbiju da njena municija završava preko zemalja NATO-a u Ukrajini. Beograd je to nekoliko puta demantovao, rekavši da nema kontrolu nad konačnim odredištem nakon što se oružje proda trećim zemljama.

Ovo pitanje je takođe stavilo odnose Srbije sa Iranom u centar pažnje.Iako je zvanični Beograd tvrdio da je neutralan u izraelsko-iranskom sukobu, podaci o trgovini pokazuju veću pristrasnost prema Tel Avivu.

Srbija je ponovo više puta propustila da se pridržava odluka EU o sankcijama protiv Irana, kako zbog njegovih nuklearnih aktivnosti, tako i zbog kršenja ljudskih prava.