Kosovo pojačava procesuiranje ratnih zločina – Srbija i dalje ćuti

16 avgust, 2025

Kosovo je značajno povećalo broj optužnica za ratne zločine protiv albanskog civilnog stanovništva, dok se Srbija optužuje da i dalje ne preduzima nikakve mere za procesuiranje i kažnjavanje počinilaca.

Prema podacima Specijalnog tužilaštva, do sada je podignuto oko 40 optužnica protiv 156 lica za zločine počinjene tokom rata na Kosovu. Od 2021. godine, 13 osoba je proglašeno krivim u okviru 12 presuda, dok su troje oslobođeni. Više od 20 predmeta trenutno je u sudskom postupku.

Deo ovih optužnica podignut je u odsustvu optuženih, nakon izmena zakona koje omogućavaju suđenje bez njihovog prisustva. Samo 14. avgusta 2025. godine, podignuta je ovakva optužnica protiv 21 bivšeg zvaničnika jugoslovenske vojske i srpske policije, osumnjičenih za prinudno proterivanje preko 800.000 Albanaca sa Kosova tokom rata.

Pravnici ocenjuju da je ovo jedna od najvećih optužnica ovog tipa, koja obuhvata prisilna raseljavanja, pljačku imovine i organizovanu kampanju masovnog proterivanja albanskog stanovništva.

Prema Fondu za humanitarno pravo, nakon što je 2018. godine Kosovo preuzelo nadležnosti od EULEX-a, tempo podizanja optužnica značajno je porastao – sa 2–3 godišnje na više od 10, od kojih su mnoge u odsustvu. Samo u prvih osam meseci ove godine podignuto je sedam takvih optužnica.

Ipak, bivši predsednik Vrhovnog suda, Fejzullah Hasani, ističe da duga kašnjenja u istragama otežavaju obezbeđivanje dokaza i svedoka, te da se pravda ne postiže samo podizanjem optužnice, već njenim okončanjem pravosnažnom osuđujućom presudom.

Institucije Kosova i stručnjaci pozivaju na veći pritisak prema Srbiji, koja se optužuje da amnestira svoje državljane ne pokrećući istrage niti podižući optužnice za ratne zločine. Upozoravaju da se protokom vremena gube dokazi, umiru svedoci i počinioci, čime se onemogućava pravda za žrtve.

Do sada je Osnovni sud u Prištini doneo tri presude u odsustvu protiv četvorice optuženih, izrekavši im kazne od po 15 godina zatvora.

Tokom rata 1998–1999. godine, ubijeno je preko 13.000 albanskih civila, oko 20.000 žena i muškaraca je seksualno zlostavljano, dok se više od 1.600 osoba još vodi kao nestalo.