U Srbiji raste broj optužnica protiv Albanaca sa Kosova

Za razliku od prethodnih godina, Tužilaštvo za ratne zločine u Srbiji značajno je povećalo broj optužnica tokom 2024. godine.

Većina njih podignuta je protiv Albanaca sa Kosova, a prema Fondu za humanitarno pravo (FHP), to je rezultat političkog pritiska od strane vlasti i provladinih medija u Srbiji.

Iako je Srbija nastavila sa hapšenjima državljana Kosova na graničnim prelazima i tokom 2024. godine, većina optužnica je podignuta protiv lica koja nisu dostupna pravosudnom sistemu Srbije.

Prema Fondu, umesto unapređenja saradnje sa Kosovom, u praksi se sprovode suđenja u odsustvu.

Godina 2024. takođe je bila obeležena nedostatkom saradnje sa susednim zemljama, odugovlačenjem suđenja za ratne zločine iz devedesetih, nesrazmernim kaznama za osuđene, kao i izostankom krivičnog gonjenja viših pripadnika srpskih snaga.

Tokom ove godine nastavljen je i javni glorifikovanje osuđenih ratnih zločinaca, a pokrenuta je i državna kampanja negiranja genocida u Srebrenici.

„Uslovi u kojima se vode suđenja za ratne zločine u Srbiji su veoma nepovoljni. Čak i tokom 2024. godine nastavila se atmosfera revizionističke politike sećanja“, izjavila je Jovana Kolarić iz Fonda za humanitarno pravo tokom predstavljanja izveštaja.

Tužilaštvo za ratne zločine nije odgovorilo na pitanja Radija Slobodna Evropa u vezi sa najnovijim izveštajem ove nevladine organizacije koja prati sva suđenja za ratne zločine u Srbiji.

Koliko je podignuto optužnica?

Tokom 2024. godine, Tužilaštvo za ratne zločine u Srbiji podiglo je osam optužnica protiv 10 osoba.

Jedna od njih preneta je iz Tužilaštva Bosne i Hercegovine, dok je sedam podignuto protiv Albanaca sa Kosova za zločine počinjene nad srpskim stanovništvom krajem devedesetih godina.

Šest optuženih nije dostupno pravosuđu Srbije i suđeno im je u odsustvu.

„Bez institucionalne razmene dokaza i informacija između Srbije i Kosova, nastaviće se podizanje slabih optužnica koje će biti teško dokazati“, izjavila je Mirjana Pešić iz Fonda za humanitarno pravo.

Ona je dodala da se slična situacija događa i na Kosovu, gde je Specijalno tužilaštvo tokom 2024. godine podiglo šest optužnica protiv 11 pripadnika srpskih snaga za suđenja u odsustvu.

Srbija i Kosovo su 2013. godine, uz posredovanje Evropske unije, postigli sporazum o uzajamnoj pravnoj pomoći, koji predviđa razmenu sudskih zahteva između dve zemlje.

Ipak, prema Institutu za pravdu na Kosovu, Srbija nije sarađivala ni u jednom slučaju koji se tiče ratnih zločina.

Koliko je pravosnažnih presuda izrečeno?

Viši sud u Beogradu osudio je u februaru 2024. godine Tefika Mustafu na jednu godinu zatvora za „organizovanje i podstrekavanje na izvršenje genocida i ratnih zločina“.

Mustafa je uhapšen u junu 2024. na graničnom prelazu Merdare, dok ga je tužilaštvo teretilo da je zajedno sa oko deset pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) u junu 1999. oteo trojicu civila blizu sela Llapjan.

„Prema presudi, sud je bez dovoljno dokaza prihvatio tvrdnju optužnice da je konkretna grupa OVK bila organizovana za izvršenje krivičnih dela. Tokom izricanja presude, sud nije javnosti obrazložio zašto je u potpunosti odbacio odbranu optuženog“, navodi se u reakciji Fonda za humanitarno pravo (FHP) nakon izricanja kazne.

Suđenje Mustafi je završeno ubrzano, za samo dva dana.

„Takav proces ne doprinosi rasvetljavanju okolnosti nestanka civila niti postizanju pravde, već samo dalje potkopava poverenje žrtava u institucije“, istakao je FHP.

Ovo je bio samo jedan u nizu hapšenja Albanaca sa Kosova u Srbiji.

Hasan Dakaj, uhapšen u januaru 2024, pušten je nakon godinu dana, pošto je postigao sporazum sa tužilaštvom o priznanju krivice za optužnicu kojom je teretio za zločine protiv civilnog stanovništva.

Državljanin Kosova Nezir Mehmetaj osuđen je u decembru 2024. na šest godina zatvora za istu radnju. On je uhapšen od strane srpskih vlasti pre pet godina i tokom celog perioda je bio u pritvoru.

„Činjenica da većina optužnice nije dokazana, dok je optuženi osuđen samo za jedan tačku, stvara utisak da optužnica nije bila zasnovana na čvrstim dokazima, već je vođena političkim zahtevima“, navodi se u izveštaju FHP-a.

Pored presude protiv Mehmetaja, Viši sud u Beogradu tokom 2024. objavio je još tri prvostepene presude za ratne zločine u Bosni i Hercegovini, kao i dve presude u ponovljenim postupcima.

U aprilu 2024, sedmorica bivših pripadnika Narodne vojske Jugoslavije (NVJ) osuđeni su na ukupno 56 godina zatvora za masakr nad Albancima sa Kosova u selima Qyshk, Zahaq, Pavlan i Lubeniq, 1999. godine.

„Iako je optužnica, kroz izmene i dopune, obuhvatala mnogobrojne zločine koje su počinili optuženi, presuda je znatno suzila krivičnu odgovornost i drastično smanjila broj žrtava“, stoji u izveštaju FHP-a.

Prema istom izveštaju, pripadnici NVJ osuđeni su samo za ubistvo 57 civila u Qyshku, dok za ubistva 42 civila u Lubeniqu i 17 u Zahaqu – zločine koje je dokumentovao i Hagški tribunal – niko nije proglašen krivim.

FHP ocenjuje da su kazne za većinu optuženih bile nepravedne i neke čak ispod zakonskog minimuma.

„Mnogi dokazi predstavljeni tokom procesa otkrili su da odgovornost za ove zločine ne prestaje kod direktnih izvršilaca, već uključuje i komandni lanac Narodne vojske Jugoslavije, koji uopšte nije bio obuhvaćen optužnicom“, navodi se u izveštaju.

Suđenje u ovom predmetu trajalo je 14 godina. Prvostepena presuda doneta je 2014, ali je godinu dana kasnije poništena odlukom Apelacionog suda Srbije.

Suđenja koja traju beskonačno

Jedan od najjasnijih primera odugovlačenja sudskih procesa je slučaj otmice i ubistva putnika iz voza u selu Štrpci u Bosni i Hercegovini 1993. godine, gde je optužnica protiv članova jedinice „Osvetnici“ potvrđena tek 2018. godine.

Sudski proces je započeo januara 2019, ali je Apelacioni sud ukinuo prvostepenu presudu u novembru 2023. i predmet je vraćen na ponovno suđenje.

„Ovo je drastičan primer neaktivnosti i nedostatka efikasnosti pravosuđa, koji pokazuje koliko institucije pravde doprinose kašnjenjima u suđenjima i uskraćivanju pravde žrtvama“, navodi se u izveštaju Fonda za humanitarno pravo (FHP), uz napomenu da su dvojica optuženih u međuvremenu preminula.

Takođe, suđenje za ubistvo 1.313 bošnjačkih civila u Kravici kod Srebrenice, koje je počelo krajem 2016, i dalje traje u fazi izvođenja dokaza, posle više od osam godina.

Tužilaštvo u Srbiji podiglo je optužnicu protiv osam pripadnika Specijalne policijske brigade Republike Srpske za ratne zločine nad civilnim stanovništvom, iako su sudovi u Bosni i Haškom tribunalu za iste radnje doneli presude za genocid ili zločine protiv čovečnosti.

„Tužilaštvo na neiskren način krije činjenicu da je procesuiranje za genocid politički neprihvatljivo u Srbiji, jer najviši državni zvaničnici ne priznaju odluku da je u Srebrenici počinjen genocid“, ističe izveštaj FHP-a.

Svi optuženi u ovom predmetu brane se sa slobode. Tokom 2024. godine, zbog njihovog izostanka, nije održano 15 sudskih ročišta.

„Obrazloženje lošeg zdravstvenog stanja pretvoreno je u sredstvo za namerno odugovlačenje procesa i za postizanje proglašenja proceduralne nesposobnosti optuženih“, kaže FHP.

U izveštaju se navodi da je još 2010. godine FHP podneo krivičnu prijavu protiv nekoliko visokih pripadnika vojske Republike Srpske zbog sumnje u učešće u genocidu u Srebrenici, ali do kraja 2024. godine tužilaštvo u Srbiji nije pokrenulo nijednu istragu.

Nije primenjena ni presuda Suda u Bosni iz 2014. godine kojom je Novak Đukić osuđen na 20 godina zatvora za ubistvo više od 70 osoba u luci Tuzla. Bivši general vojske Republike Srpske pobegao je u Beograd pre donošenja presude i tamo živi slobodno.

Da li postoji regionalna saradnja?

Uprkos postojanju Protokola o saradnji u procesuiranju izvršilaca ratnih zločina, Tužilaštvo u Srbiji odbija da preda predmete pravosudnim organima u Bosni.

Primer je slučaj Miomira Jasikovača, bivšeg komandanta jedinice vojne policije Brigade Zvornik Vojske RS, koji je optužen u Srbiji za ratne zločine samo nekoliko dana nakon što je Tužilaštvo Bosne podiglo optužnicu protiv njega za genocid u Srebrenici.

Tužilaštvo Srbije znatno je smanjilo broj žrtava i postiglo sporazum sa optuženim o priznanju krivice, osudivši ga na minimalnu kaznu od pet godina zatvora.

Do sada je pravosuđu Bosne predata samo jedna stvar – ona Edina Vranjića, državljanina Bosne, koji je uhapšen u septembru 2021. na granici između Srbije i Bosne pod sumnjom za ratne zločine. Nakon mesec dana pušten je iz pritvora.

„I u ovom slučaju predaja je usledila tek nakon političke intervencije predsednika Srbije“, navodi se u izveštaju Fonda za humanitarno pravo (FHP).

Iako je prošlo više od godinu dana od kada je Hagški sud predao Srbiji suđenje lideru Srpske radikalne stranke zbog nepoštovanja Tribunala, proces u Beogradu još nije započet.

Vojislav Šešelj, kao i mnogi osuđeni ratni zločinci, redovno se pojavljuje na državnim televizijama sa nacionalnom frekvencijom, u ulozi analitičara.

„Zbog usvajanja Rezolucije UN o Srebrenici, predstavnici vlasti u Srbiji, državni mediji i tabloidi vodili su oštru kampanju protiv proglašenja 11. jula Međunarodnim danom sećanja na genocid“, podsetila je Jovana Kolarik iz FHP-a.

Dodala je da su predstavnici civilnog društva koji su pozvali institucije da glasaju za Rezoluciju i priznaju genocid, bili napadani kao „izdajnici“ od strane političara i prorežimskih medija.

Čak je i Evropska komisija u najnovijem izveštaju o napretku Srbije upozorila da „veliki broj političara i medija bez ikakvih posledica nastavlja da poriče ratne zločine i genocid, kao i da pruža podršku i javni prostor osuđenim ratnim zločincima“.

Komisija zaključuje da Srbija još nije pokazala stvarnu posvećenost istrazi i kažnjavanju ratnih zločina.