Rusija pomera rat van fronta, koliko je Kosovo spremno za hibridne pretnje?

Priština, 1. novembar 2026. 19:14

Kosovo se može suočiti sa bezbednosnim pretnjama koje ne moraju nužno imati oblik oružanog sukoba. Sabotaža, sajber napadi, tajne operacije i dezinformacije su neki od rizika koji brinu Evropu i koji bi mogli uticati i na zemlju.

Prema analizi koju je objavio Radio Slobodna Evropa, sumnja se da Rusija sve više koristi tajne operacije kako bi stvorila nesigurnost u zapadnim zemljama, bez direktnog upuštanja u rat sa njima.

Prema podacima Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS), slučajevi napada i planovi za fizičke napade u Evropi, identifikovani kao povezani sa Rusijom, povećali su se sa tri u 2022. na 34 u 2024. godini.

Među korišćenim metodama su regrutovanje ljudi putem onlajn platformi, fotografisanje važnih objekata, prikupljanje informacija i izvršavanje sabotažnih dela u zamenu za plaćanje.

Na Kosovu su ovi rizici pomenuti i u dokumentima bezbednosnih institucija. U strateškom dokumentu SOCTA 2025, Kosovska policija upozorava na tajne operacije, sajber napade, propagandu i korišćenje neformalnih grupa za destabilizaciju.

Primeri prethodnih incidenata uključuju sajber napade iz maja 2024. na veb stranice kosovskih institucija, uključujući Predsedništvo i Kancelariju premijera, kao i eksploziju u kanalu Ibar-Lepenac u novembru iste godine.

Kosovske vlasti su eksploziju u Ibar-Lepencu okarakterisale kao teroristički napad i optužile Srbiju za umešanost, dok je Beograd negirao odgovornost. Do sada nisu objavljeni dokazi koji povezuju slučaj sa ruskim obaveštajnim službama.

Stručnjaci za bezbednost procenjuju da Zapadni Balkan ostaje region ranjiv na destabilizujuće operacije, zbog političkih podela i međuetničkih tenzija.

Izveštaj Kosovskog centra za bezbednosne studije, objavljen u avgustu 2026. godine, ističe slabosti u institucionalnoj koordinaciji, kriznoj komunikaciji i zaštiti kritične infrastrukture.

Jedna od glavnih briga je državna digitalna infrastruktura, gde funkcionišu platforma eKosova i državni registri. Ozbiljan sajber napad mogao bi da izazove prekid usluga za građane i institucije.

Ministarstvo za digitalizaciju je objavilo da Državni centar podataka poseduje mehanizme fizičke i sajber bezbednosti, ali da je rezervna infrastruktura za obnavljanje usluga nakon ozbiljnih incidenata još uvek u fazi projektovanja.

U međuvremenu, Radio Slobodna Evropa je zatražio pojašnjenja od policije, tužilaštva, Agencije za informaciono društvo i KFOR-a o potencijalnim rizicima od sabotaže, regrutovanja i sajber napada. Institucije nisu odgovorile do objavljivanja analize.

Zaključak analize je da je Kosovo identifikovalo neke od pretnji, ali i dalje ima nedostatke u institucionalnoj pripremi i kapacitetima za reagovanje na hibridne napade.