Srbija vraća Kosovo u centar nacionalističke retorike: Teritorijalni zahtevi kao sredstvo za vlast

Priština, 21. oktobar 2026. 09:28

Kosovo se vraća u centar nacionalističke retorike u Srbiji, uoči vanrednih parlamentarnih izbora 25. oktobra. Zahtevi za vraćanje Kosova pod srpsku kontrolu služe kao instrument za mobilizaciju birača i udar na političke protivnike. Profesori i stručnjaci za bezbednost upozoravaju da ovaj jezik, izvan izbornih proračuna, može podstaći nacionalističku indoktrinaciju i stvoriti platformu za ekstremističke akcije, vraćajući pažnju na oružani napad u Banjskoj i eksploziju u kanalu Ibar-Lepenac.

Umesto da se fokusira na unutrašnje probleme i izazove sa kojima se suočava srpsko društvo, politika u Srbiji ponovo koristi Kosovo kao centralnu temu borbe za vlast. Teritorijalni zahtevi i nacionalistički narativi vraćaju se u diskurs zvaničnika i političkih predstavnika, predstavljajući kosovsko pitanje kao sredstvo za podsticanje nacionalnih osećanja i prikazivanje protivnika kao ljudi koji, po njihovom mišljenju, ugrožavaju interese Srbije.

Ovaj pristup nije ograničen samo na predsednika Srbije Aleksandra Vučića i ministra unutrašnjih poslova Ivicu Dačića. Poslanici i lideri drugih srpskih stranaka takođe izražavaju zahteve za povratak Kosova pod kontrolu Beograda, održavajući diskurs koji je u suprotnosti sa političkom stvarnošću Kosova kao nezavisne države.

Lider srpske narodne stranke, Vladimir Gajić, izjavio je da je povratak Kosova pod Srbiju samo pitanje vremena. On je negirao da je ovo mitsko pitanje i pozvao je na njegovo rešavanje na terenu, pozivajući se na rat između Rusije i Ukrajine i rusku agresiju. Gajić je insistirao da će Srbija, pre ili kasnije, vratiti Kosovo pod svoju kontrolu.

Takve izjave pomeraju debatu sa diplomatije i poštovanja političke stvarnosti na tvrdnje o promeni situacije na terenu. U regionu koji se još uvek bori sa posledicama ratova iz 1990-ih, korišćenje rata u Ukrajini kao reference za kosovsko pitanje izaziva zabrinutost zbog načina na koji neki srpski političari postupaju sa pitanjem suvereniteta i granica.

Profesori i politički analitičari smatraju da se Kosovo koristi kao izborna karta za mobilizaciju birača, delegitimizaciju rivala i skretanje pažnje sa unutrašnjih problema Srbije. Prema njihovim rečima, ovu strategiju prati i politička orijentacija koja daje prioritet odnosima sa Rusijom i Kinom, dok zaobilazi evropske integracije.

„Glavni fokus je na Rusiji, odnosima sa Rusijom i Kinom, zaobilazeći EU, i Kosovu kao izbornoj karti koju stalno pokušavaju da iskoriste da delegitimišu svoje protivnike, ali istovremeno i da mobilišu svoje biračko telo nacionalnim narativom“, rekao je Festim Rizanaj, profesor na Univerzitetu u Prištini.

Pored političkih proračuna, zabrinutost je povezana sa posledicama koje ova retorika može imati na terenu. Bezbednosni stručnjaci upozoravaju da ponavljanje teritorijalnih pretenzija i širenje nacionalističkih narativa mogu uticati na radikalizaciju pojedinaca i stvoriti povoljnu klimu za nasilne akcije.

Gurakuč Kuči iz Instituta „Octopus“ upozorio je da indoktrinacija kroz takav jezik može gurnuti pojedince ka ekstremističkim akcijama, kontrolisanim ili nekontrolisanim.

„Ovi indoktrinirani ljudi i oni koji su indoktrinirani takvim terminima, onda mogu postati neka vrsta bombaša samoubica, neka vrsta teroriste, koji može da funkcioniše u kontrolisanim ili nekontrolisanim oblicima na nivou terorizma, kao što je bio slučaj u Banjskoj, ili na nivoima gde mogu da sprovode akcije unutar Kosova ili protiv Albanaca u različitim zemljama“, izjavio je Kuči.

Upozorenja stručnjaka dobijaju posebnu težinu u svetlu oružanog napada u Banjskoj, 24. septembra 2023. godine, gde je ubijen kosovski policajac Afrim Bunjaku, kao i eksplozije u kanalu Ibar-Lepenac u novembru 2024. Ovi događaji su istakli opasnost koju predstavljaju nasilne akcije protiv kosovskih institucija i kritične infrastrukture.

U ovom kontekstu, izjave o povratku Kosova pod srpsku kontrolu ne mogu se tretirati samo kao obična izborna retorika. One zahtevaju posebnu pažnju zbog uticaja koji mogu imati na političku i bezbednosnu klimu u regionu. Dok Beograd nastavlja da koristi Kosovo u svom domaćem političkom diskursu, ostaje zabrinutost da bi teritorijalni zahtevi mogli da posluže za podsticanje tenzija i ometanje normalizacije odnosa.