Stejt departmenta: Kosovo beleži napredak u borbi protiv trgovine ljudima, ali izazovi se nastavljaju

Priština, 20. oktobar 2026. 11:38

Kosovo je postiglo napredak u borbi protiv trgovine ljudima, ali se i dalje suočava sa nedostacima u gonjenju trgovaca ljudima, identifikaciji žrtava i pružanju dugoročne podrške njima. Izveštaj Stejt departmenta SAD drži Kosovo na nivou 2, ocenjujući da su institucije povećale napore, ali ne ispunjavaju u potpunosti minimalne standarde za eliminaciju ove pojave.

Prema izveštaju, tokom pregledanog perioda, institucije su povećale finansiranje za pomoć žrtvama, osudile su više ljudi za trgovinu ljudima i izdvojile su više sredstava za preventivne aktivnosti. Međutim, ostaje zabrinutost u vezi sa kaznama ispod zakonskog minimuma, tretmanom slučajeva dece primorane na prošenje i nedostatkom održivih usluga za reintegraciju žrtava.

„Vlada je pokazala ukupno povećanje napora u poređenju sa prethodnim izveštajnim periodom“, navodi se u izveštaju.

Manje istraženih slučajeva i optužnica

Tokom 2025. godine, Kosovska policija je istražila četiri slučaja trgovine ljudima, u poređenju sa pet slučajeva u 2024. godini. U međuvremenu, vlasti su podigle optužnice protiv 34 osumnjičena za ovo krivično delo, što je manje od 49 godinu ranije.

S druge strane, sudovi su osudili tri osobe za trgovinu ljudima u svrhu seksualne eksploatacije, dok je 2024. godine osuđena samo jedna osoba.

Međutim, od troje osuđenih tokom 2025. godine, samo dve su dobile efektivne zatvorske kazne. Jedna je osuđena na pet godina i šest meseci zatvora i novčanu kaznu od 3.000 evra, dok je druga osuđena na tri godine zatvora. Treća osoba je osuđena na godinu dana uslovnog zatvora.

DAŠ procenjuje da kazne ispod minimuma predviđenog zakonom slabe krivičnu odgovornost trgovaca ljudima i mogu predstavljati rizik za bezbednost žrtava.

Izveštaj takođe ističe nedostatak dovoljne obuke i iskustva kod nekih tužilaca i sudija u rešavanju slučajeva koji uključuju emocionalnu kontrolu i psihološku prinudu žrtava. Prema rečima posmatrača navedenih u izveštaju, ovo može dovesti do blažih kazni ili preklasifikacije krivičnih dela u kategorije koje predviđaju niže kazne.

Zabrinutost zbog postupanja sa decom primoranom na prošenje

Jedan od glavnih problema koje je identifikovao DASH jeste identifikacija i postupanje sa slučajevima dece koju roditelji ili druge osobe primoravaju na prošenje.

Prema izveštaju, Kosovska policija je nastavila da tretira neke od ovih slučajeva kao zanemarivanje ili zlostavljanje roditelja, umesto da ih istražuje kao trgovinu ljudima.

Vlasti nisu istražile sve slučajeve prisilnog prošenja dece kao trgovinu ljudima, dok nedostatak odgovarajućih procedura za identifikaciju žrtava može dovesti do toga da budu kažnjene za nezakonite radnje počinjene kao direktna posledica eksploatacije.

Izveštaj podvlači da institucije treba da poboljšaju identifikaciju potencijalnih žrtava i da osiguraju da ne budu kažnjene za dela počinjena pod uticajem ili prisilom trgovaca ljudima.

13 žrtava identifikovano u 2025. godini

Tokom 2025. godine, kosovske institucije su identifikovale 13 žrtava trgovine ljudima, u poređenju sa 14 u prethodnoj godini. Prema izveštaju, sve identifikovane žrtve su eksploatisane u svrhu seksualne trgovine. Dve od njih su bile žene i 11 devojčica, dok nijedna nije bila strani državljanin.

U izveštaju se navodi da su institucije pružile smeštaj, zdravstvenu zaštitu, savetovanje, pravne usluge i pomoć pri repatrijaciji, u saradnji sa organizacijama civilnog društva.

Ukupno je 18 žrtava dobilo pomoć kroz saradnju između vladinih institucija i civilnog društva, dok su specijalizovane institucije za skloništa pomogle 10 žrtava.

Stejt departmenta procenjuje da mehanizmi upućivanja žrtava dobro funkcionišu, ali da identifikacija osoba eksploatisanih putem prisilnog prosjačenja ostaje nedovoljna, posebno u slučajevima koji uključuju decu.

Nedostatak dugoročne podrške za reintegraciju

Pored problema sa identifikacijom žrtava, izveštaj ističe nedostatke u uslugama koje imaju za cilj da im omoguće da obnove svoje živote i postignu finansijsku nezavisnost.

„Programi reintegracije imali su ograničen uspeh zbog nedostatka resursa i mogućnosti zapošljavanja za žrtve, kako bi mogle da postanu finansijski nezavisne“, navodi se u izveštaju.

Centri za socijalni rad pružaju usluge deci žrtvama i deluju kao njihovi zakonski staratelji. Međutim, suočavaju se sa nedostatkom osoblja i kapaciteta da ispune sve svoje obaveze.

Takođe su identifikovane teškoće u pružanju usluga žrtvama koje su ponovo postale žrtve trgovine ljudima, osobama kojima je potrebna terapija koju su propisali psihijatri i onima koji traže dugoročnu psihološku podršku.