Kuči: Spoljni akteri mogu iskoristiti tenzije da destabilizuju Kosovo

Priština, 8. oktobar 2026. 12:15

Pretnje po bezbednost Kosova nisu povezane samo sa mogućim vojnim scenarijem, već i sa oblicima hibridnog ratovanja, koji se mogu postepeno razvijati i otežati identifikaciju počinioca i institucionalnog odgovora. Dezinformacije, sajber napadi, izborni uticaj, sabotaža, upotreba dronova i lokalne provokacije su neki od oblika kojima se zemlja može ciljati na destabilizaciju.

Stručnjak za bezbednost Gurakuči Kuči kaže za Veritasinfo da upravo akcije koje ostaju ispod praga direktnog vojnog odgovora predstavljaju jedan od najozbiljnijih rizika za Kosovo.

Prema njegovim rečima, „najozbiljnija hibridna pretnja je ona koja se namerno drži ispod praga odgovora NATO-a“, uključujući niz akcija koje se mogu razviti bez neposrednog stvaranja situacije koja bi zahtevala vojni odgovor.

Kuči pominje dezinformacije, sajber napade, izborni uticaj, sabotažu, upotrebu dronova, lokalne provokacije i operacije sa nejasnom atribucijom kao moguće scenarije.

Još jedan važan element, prema rečima stručnjaka, jeste način na koji spoljni akter može da iskoristi tenzije koje već postoje u društvu, a da pritom sam ne stvara krizu.

„Spoljni akter ne mora da stvori krizu od nule; može biti dovoljno da je iskoristi“, naglašava Kuči.

U tom kontekstu, on procenjuje da protest, politička polarizacija ili lokalni incident mogu postati slabe tačke ako su praćeni kampanjama dezinformacija, provokacijama ili pokušajima da se odgovornost pripiše drugoj strani.

Prema njegovim rečima, glavni izazov za Kosovo ne leži samo u konvencionalnim bezbednosnim kapacitetima. Kuči ističe potrebu za većom institucionalnom koordinacijom i za kapacitetima koji omogućavaju brzu identifikaciju pretnji i reagovanje u ranim fazama krize.

„Slabost Kosova ne leži prvenstveno u konvencionalnoj odbrani, gde KFOR ostaje moćno sredstvo odvraćanja, već u integrisanim obaveštajnim podacima, brzom pripisivanju napada, strateškoj komunikaciji i međuinstitucionalnom odgovoru u prvim satima krize“, kaže Kuči.

To, prema njegovim rečima, čini hibridno ratovanje izazovom sa kojim se bezbednosne institucije ne mogu same suočiti, već zahteva međuinstitucionalnu koordinaciju, tačno informisanje javnosti i sposobnost blagovremenog identifikovanja intervencija koje imaju za cilj da eskaliraju izolovani incident u širu krizu.