Srbija cilja politički monopol nad Srbima na Kosovu

Priština, 7. oktobar 2026. 08:55

Kosovsko pitanje nastavlja da zauzima važno mesto u unutrašnjoj i spoljnoj politici Srbije, posebno tokom izbornih perioda. Prema rečima stručnjaka za bezbednost i univerzitetskog profesora Gurakučija Kučija, Beogradu nije nužno potreban otvoreni sukob na Kosovu, već nerešen problem, koji periodično može biti zategnut i korišćen za unutrašnju političku potrošnju.

Kuči kaže da je Kosovo važan deo načina na koji se politička moć gradi i održava u Srbiji. Prema njegovim rečima, ova strategija se oslanja na tri glavna mehanizma.

Prvi, prema njegovim rečima, je transformacija političke konkurencije u pitanja nacionalne bezbednosti. Na ovaj način, politički protivnici se ne tretiraju samo kao politički rivali, već se mogu predstaviti kao povezani sa premijerom Kosova u tehničkom mandatu, sa Zapadom ili sa projektima koji imaju za cilj, kako Kuči kaže, „predaju Kosova“.

U intervjuu za Veritasinfo, Kuči kaže da takav pristup pomera javnu debatu sa pitanja upravljanja na pitanje ko može da zaštiti Srbiju.

„Posebno pre izbora, ova retorika namerno zamagljuje granicu između političke opozicije i bezbednosne pretnje“, kaže on.

Kao drugi mehanizam, pominje snažnu političku kontrolu i održavanje monopola na predstavljanje kosovskih Srba, dok je treći mehanizam, prema njemu, diplomatsko i pravno ratovanje.

U ovom kontekstu, Kuči pominje korišćenje Rezolucije 1244 od strane Srbije, UNMIK i Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija kako bi kontinuirano osporila državnu i bezbednosnu arhitekturu Kosova.

On veruje da Beograd takođe pokušava da predstavi KFOR kao jedinu legitimnu oružanu snagu na Kosovu, na osnovu svog tumačenja Rezolucije 1244.

Uloga Rusije

Govoreći o saradnji Srbije i Rusije i njenom uticaju na bezbednost Kosova, Kuči kaže da rizik ne treba nužno posmatrati kao priliku za zajedničku vojnu operaciju.

Prema njegovim rečima, najvažnija stvar je strateška komplementarnost između kapaciteta dve zemlje.

„Srbija ima teren, političke strukture i lokalni uticaj, dok Rusija ima diplomatske, informativne, sajber i međunarodne kapacitete da pojača krizu“, kaže Kuči.

Dodaje da podrška ruskog predsednika Vladimira Putina srpskom predsedniku Aleksandru Vučiću ne treba da se posmatra samo kao lična podrška.

Prema Kučiju, ova podrška stvara više prostora za manevar Beograda kako bi nastavio svoju politiku balansiranja između Zapada, Rusije i Kine.

U ovoj perspektivi, prema rečima stručnjaka, Kosovo ostaje tačka gde se presecaju srpska domaća politika, regionalna diplomatija i interesi glavnih međunarodnih aktera.