Bezbednost

Gecaj: Tri godine nakon Banjske, Kosovo je ojačalo bezbednosne kapacitete

Priština, 3. oktobar 2026. 10:15

Tri godine nakon oružanog napada u Banjskoj, Kosovo je ojačalo neke od svojih bezbednosnih kapaciteta, ali se rizik od nove krize na severu ne može smatrati eliminisanim.

Ovo ocenjuje stručnjak za bezbednost Hisen Gecaj.

U izjavi za Veritasinfo, povodom dešavanja na severu Kosova, nakon terorističkog napada u Banjskoj tri godine kasnije, on kaže da je jedna od glavnih lekcija napada od 24. septembra 2023. potreba za ranim otkrivanjem, obaveštajnim radom, institucionalnom koordinacijom i brzim reagovanjem.

Napad u Banjskoj, gde je ubijen policajac Afrim Bunjaku, dokazao je da lokalni incident može prerasti u ozbiljnu bezbednosnu konfrontaciju. Prema rečima Gecaja, nakon ovog slučaja, kosovske institucije su preduzele korake za povećanje kapaciteta, posebno u Kosovskoj policiji.

Specijalne jedinice su prošle naprednu obuku, dok su ojačani i obaveštajni i analitički kapaciteti, uključujući saradnju sa međunarodnim partnerima.

„Bezbednost se ne može oslanjati isključivo na reagovanje nakon što se incident dogodi“, rekao je Gecaj, naglašavajući da prevencija zahteva da institucije budu u stanju da unapred identifikuju kretanje ljudi, oružja, finansiranje i logistiku.

Saradnja između Kosovske policije, KBS-a, KFOR-a i EULEKS-a nastavlja da igra važnu ulogu u ovoj arhitekturi.

Gecaj smatra da su vežbe i koordinacija između ovih institucija pomogle u konsolidaciji mehanizama reagovanja na složene bezbednosne situacije.

U ovom kontekstu, KFOR ostaje važna preventivna komponenta. U slučaju ozbiljnog incidenta, odgovor ne bi zavisio isključivo od kosovskih institucija, jer postoji sistem sa nekoliko nivoa reagovanja, gde je Kosovska policija na prvoj liniji fronta, EULEKS kao drugi reagovajući i KFOR kao treći reagovajući.

Međutim, prema rečima stručnjaka, jačanje kapaciteta ne znači da je rizik nestao.

„Sever i dalje ostaje najosetljivije područje bezbednosti Kosova“, naglašava Gecaj, podvlačeći kombinaciju političkih, etničkih, kriminalnih i prekograničnih faktora.

On upozorava da nova kriza ne bi nužno morala da se odrazi na veliki oružani napad.

Incidenti protiv policije, barikade, šverc, finansiranje kriminalnih struktura, dezinformacije ili brza mobilizacija masa mogu poslužiti kao elementi šire destabilizacije.

Prema Gecaju, kriza može početi i od lokalnog incidenta, biti praćena propagandom i protestima, a zatim se pretvoriti u političku i bezbednosnu krizu.

Iz tog razloga, glavni izazov za kosovske institucije nije samo sposobnost reagovanja nakon napada, već i sposobnost da ga otkriju i spreče pre nego što poprimi veće razmere.