Senatorka Džin Šahin: Srbija i Republika Srpska imaju veze sa Rusijom i interes za destabilizaciju regiona

Priština, 18. septembar 2026. 09:21

Kongres je poslao američkom predsedniku Donaldu Trampu predlog zakona o sveobuhvatnim sankcijama protiv Rusije, otvarajući novu fazu ekonomskog pritiska Vašingtona na Moskvu.

Američka senatorka Džin Šahin izrazila je zabrinutost zbog veza Srbije i Srba u Republici Srpskoj sa Rusijom, rekavši da postoji interes za destabilizaciju Balkana.

U intervjuu za Radio Slobodna Evropa, Šahin, vodeća demokratska senatorka u Odboru za spoljne odnose Senata i kopredsednica Grupe posmatrača NATO-a u Senatu, govorila je o ruskom hibridnom ratovanju, situaciji u Ukrajini i aktivnostima Moskve na istočnom krilu NATO-a.

Govoreći o Balkanu, rekla je da je glavna zabrinutost vezana za odnose Srbije i Republike Srpske sa Rusijom.

„To je veza koju Srbija i Srbi u Republici Srpskoj imaju sa Rusijom i njihov interes za destabilizaciju regiona“, rekla je Šahin.

Prema njenim rečima, Rusija vidi Balkan kao potencijalni drugi front, tako da NATO i njegovi saveznici treba pažljivo da prate dešavanja u regionu.

„Moramo učiniti sve što možemo da održimo stabilnost u regionu. Moramo jasno staviti do znanja da i naša vojska pažljivo prati situaciju“, izjavila je američka senatorka.

Naglasila je da međunarodno prisustvo na Kosovu i u Bosni i Hercegovini ostaje važan element regionalne bezbednosti.

„Imamo NATO prisustvo na Kosovu. Imamo misiju EUFOR u Bosni i Hercegovini. Moramo se pobrinuti da Rusi znaju da su ove misije u stanju visoke pripravnosti i da pažljivo prate šta se dešava“, rekla je Šahin.

Zabrinutost zbog hibridnog ratovanja

Šahin je rekla da rusko hibridno ratovanje nije novi razvoj događaja, ali da su se takve aktivnosti intenzivirale. Pomenula je upotrebu dronova, sajber napade, sabotažu i druge oblike delovanja ispod praga otvorenog sukoba.

Američka senatorka je rekla da SAD i NATO moraju da nastave da sarađuju sa saveznicima kako bi odgovorili na ove pretnje.

Ona je takođe pomenula Srbiju u kontekstu ruskih aktivnosti, rekavši da je tokom saslušanja u Odboru za spoljne odnose pokrenuto pitanje da je Srbija poslužila kao mesto za usputnu borbu Rusa nakon napada u Lajpcigu.

Veći pritisak na Rusiju

U ostatku intervjua, Šahin je govorila o američkom predlogu zakona o sankcijama protiv Rusije, koji, prema njenim rečima, cilja finansijski sektor, oligarhe i energetske izvore koji finansiraju rat u Ukrajini.

Rekla je da mere takođe imaju za cilj da pogode takozvanu „flotu u senci“, preko koje Rusija nastavlja da izvozi naftu i gas.

Šahin je takođe naglasila potrebu za daljom podrškom Ukrajini, posebno u oblasti protivvazdušne odbrane, dronova i kontradronova.

Prema njenim rečima, razvoj tehnologije dronova u Ukrajini takođe bi mogao biti važan za američku i evropsku bezbednost.

Tači i Specijalni sud

Upitana o presudi bivšem predsedniku Kosova Hašimu Tačiju, Šahin je rekla da nije imala priliku da pregleda slučaj i da stoga ne može da komentariše.

U međuvremenu, u vezi sa ruskom opozicijom, ocenila je da je ona odigrala ulogu u dokumentovanju dešavanja unutar Rusije i u informisanju javnosti o posledicama rata i sankcija.

Na kraju, Šahin je rekla da se dešavanja u Ukrajini, istočnom krilu NATO-a i na Balkanu moraju posmatrati u kontekstu šireg evropskog bezbednosnog izazova, navodeći saradnju Rusije sa Kinom, Iranom i Severnom Korejom.