Od ruskih medija do srpskih portala na Kosovu – kako se širi hibridno ratovanje?

Priština, 17. septembar 2026. 08:39

Rizik od hibridnog ratovanja na Kosovu je porastao i istovremeno je poprimio nove oblike, gde se obaveštajne aktivnosti kombinuju sa dezinformacijama, sajber napadima, sabotažom infrastrukture i ekonomskim pritiskom.

To je ono što za Veritasinfo procenjuje direktor Kosovskog centra za bezbednosne studije, Mentor Vrajoli, koji kaže da neki od narativa koji kruže u informacionom prostoru Kosova mogu biti deo napora da se oslabi poverenje u institucije i podstakne društveni razdor.

Prema njegovim rečima, jedan od oblika širenja ovih narativa počinje u ruskim medijima, prelazi na srpske medije, a zatim se distribuira na portale na srpskom jeziku na Kosovu i zatvorene kanale, često stvarajući percepciju stalne pretnje po srpsku zajednicu.

Vrajoli naglašava da, indirektno, deo ovog sadržaja može prodreti i u medije na albanskom jeziku.

„Sve više sadržaja se proizvodi pomoću veštačke inteligencije, koja umnožava obim uz minimalne troškove“, kaže on.

Prema Vrajoliju, cilj ovih kampanja nije nužno ubeđivanje albanske većine, već stvaranje i održavanje dva paralelna informaciona prostora.

„Primarni cilj često nije ubeđivanje albanske većine, već održavanje dva paralelna informaciona prostora, što narušava poverenje u institucije i narušava društvenu koheziju“, kaže Vrajoli.

On ne isključuje mogućnost da je određeni sadržaj koji izaziva razdore u cirkulaciji deo širih hibridnih napora.

„Stoga se ne može isključiti da je sadržaj koji izaziva razdore u cirkulaciji deo ovih hibridnih napora“, kaže on.

Otvoreni sukob manje verovatan, ali ne i destabilizacija

Što se tiče rizika od nove destabilizacije, Vrajoli vidi otvoreni sukob kao najmanje verovatan scenario, ali upozorava da je kontrolisana i ponovljena destabilizacija i dalje moguća.

On identifikuje tri okolnosti koje, prema njegovom mišljenju, treba uzeti u obzir kao faktore rizika: nedostatak kažnjavanja onih koji su učestvovali u napadu u Banjskoj od strane srpskih vlasti, brzo naoružavanje Srbije i institucionalni vakuum na severu Kosova.

U ovoj situaciji, Vrajoli pominje četiri scenarija koja bi trebalo da budu deo procene kosovskih institucija.

Prvi je kontinuirani pritisak ispod praga sukoba, kroz incidente, sabotaže i talase dezinformacija, posebno oko osetljivih političkih datuma.

Drugi scenario se odnosi na izbore i političko predstavljanje u severnim opštinama, gde bi, prema njegovim rečima, destabilizacija mogla biti podstaknuta bojkotima ili stvaranjem institucionalnog vakuuma.

Drugi scenario je oružani incident sličan Banjskoj, koji bi izveli „posredni“ akteri, a koji bi potom bio praćen propagandnom kampanjom kako bi se odgovornost pripisala Prištini.

Četvrti scenario, prema Vrajoliju, odnosi se na testiranje granica bezbednosti u slučaju smanjenja prisustva KFOR-a.

Suočen sa ovim rizicima, on kaže da je Kosovu potreban stalni međuinstitucionalni mehanizam koji bi se bavio hibridnim pretnjama, kao i jačanjem integriteta unutar bezbednosnih institucija.

Istovremeno, Vrajoli smatra važnim kontinuirani pristup srpskim građanima na Kosovu, smatrajući njihovu komunikaciju i angažovanje važnim delovima sprečavanja destabilizacije.