BIA ima za cilj destabilizaciju Kosova: Vrajoli: Izbori i bezbednosne agencije na meti

Priština, 15. septembar 2026. 09:28

Nedavni slučajevi hapšenja zbog špijunaže na Kosovu ne dokazuju nužno postojanje jedinstvene mreže, ali se ne mogu smatrati ni potpuno izolovanim aktivnostima. Prema rečima direktora Kosovskog centra za bezbednosne studije, Mentora Vrajolija, novi model je više decentralizovano regrutovanje, gde je pristup informacijama od primarnog značaja.

Govoreći o hapšenjima u slučajevima špijunaže, Vrajoli, za Veritasinfo, pominje četiri potvrđena hapšenja tokom 2025. godine, među kojima je poručnik Kosovske policije angažovan na graničnom prelasku i službenik OEBS-a, sa sumnjama koje se takođe odnose na 2009. godinu. U avgustu 2026. godine, takođe je privedena osoba za koju se sumnja da je postupala po uputstvima službenika BIA i identifikovala kandidate za regrutaciju.

Prema Vrajolijevim rečima, ovi slučajevi pokazuju modus operandi gde izvori mogu biti odvojeni jedni od drugih, tako da udaranje na jednu osobu ne oštećuje celu strukturu.

„To više deluje kao decentralizovano regrutovanje, sa izvorima koji nisu povezani jedni sa drugima, tako da pad jednog ne sruši celinu“, kaže Vrajolije za Veritasinfo.

On veruje da činjenica da među optuženima ima i Albanaca pokazuje da kriterijum regrutovanja nije nužno etnička pripadnost.

„Primarni kriterijum izgleda da je pristup informacijama, a ne etnička pripadnost“, rekao je.

Koje se informacije traže?

Prema Vrajolijevim rečima, fokus može biti na informacijama vezanim za Kosovsku policiju, granične prelaze, identifikaciju zvaničnika KOA, izborne procese, pitanja imovine i politički uticajne osobe.

U jednom slučaju, kaže da je optuženi takođe osumnjičen da je učestvovao u planu kompromitovanja zvaničnika i uticaja na lokalne izbore 2025. godine. Prema njegovim rečima, cilj nije nužno obezbeđivanje poverljivih vojnih informacija, već informacija koje se mogu koristiti za stvaranje uticaja.

„Intervencije nisu nužno usmerene na poverljive vojne informacije, već na informacije koje proizvode uticaj“, izjavio je Vrajoli.

U tom kontekstu, on smatra da su ljudski resursi u policiji i obaveštajnim službama posebno izloženi, jer se njihov stalni pristup podacima može koristiti za otkrivanje delovanja bezbednosnih institucija.

Još jedna osetljiva oblast su politika i izbori, gde se kompromitujuće informacije mogu koristiti za ucenu i uticaj. Pažnja, prema njegovim rečima, može se posvetiti i nevećinskim zajednicama, kroz pitanja zapošljavanja, imovine i dokumenata.

U međuvremenu, Kosovske bezbednosne snage ostaju strateški cilj, ali Vrajoli ocenjuje da je operativni fokus do sada izgleda bio na drugim oblastima.

U tom kontekstu, nedavne slučajeve, prema Vrajoliju, treba posmatrati ne samo kao pojedinačne slučajeve špijunaže, već kao signal za potrebu jačanja institucionalne bezbednosti i zaštite osetljivih izvora informacija.