„Grupa intelektualaca“, kako su njihova tela pronađena u oblasti Zubinog Potoka?

Priština, 7. septembar 2026. 14:50

Dostavljeni su novi detalji o iskopavanjima sprovedenim na tri lokacije u opštini Zubin Potok, gde su pronađeni posmrtni ostaci koji navodno pripadaju najmanje 23 osobe za koje se sumnja da su žrtve nedavnog rata na Kosovu.

Predsednik Vladine komisije za nestala lica, Agron Ljimani, rekao je da su ranije sprovedene potrage za ovim ljudima, ali bez dovoljno informacija koje bi omogućile utvrđivanje tačnih lokacija.

Prema njegovim rečima, ovog puta institucije su uspele da pruže pouzdane informacije od ljudi koji su bili upoznati sa lokacijom groblja.

Dodao je da su na prvoj lokaciji pronađeni posmrtni ostaci 13 osoba, na drugoj šest osoba, dok je na trećoj lokaciji sedam osoba.

On je ove komentare izneo na javnoj diskusiji koju su u ponedeljak organizovali Pro Pis Kosova i Integra, u saradnji sa Centrom Barabar, povodom Međunarodnog dana žrtava prisilnih nestanaka.

„Napori, iskopavanja i obaveze da se razjasni sudbina ovih ljudi uloženi su i ranije, ali nije bilo pouzdanih informacija koje bi dovele do tačnih lokacija. Srećom, uspeli smo da imamo tri tačne lokacije dostupne. Govorimo o dve u Kaludru i jednoj u Jabuci. Trinaest ljudi je pronađeno u prvoj masovnoj grobnici, šest u drugoj i sedam u poslednjoj, što upotpunjuje broj od 23 skeletna ili smrtna nalaza“, rekao je on.

S druge strane, sada se očekuje da Institut za sudsku medicinu započne proces identifikacije žrtava putem DNK analize i antropoloških pregleda.

Službenik sudske medicine Dion Haliti rekao je da će nakon dobijanja rezultata biti sproveden pregled posmrtnih ostataka, a zatim će porodice biti obaveštene o identifikaciji njihovih rođaka.

On je najavio da će se obaviti i obdukcije, kako bi se utvrdile povrede kostiju, uzrok i način smrti. Nalazi će potom biti prosleđeni Državnom tužilaštvu na dalji krivični postupak.

Prema Halitijevim rečima, ako se ne pojave problemi tokom vađenja DNK profila iz uzoraka kostiju, proces identifikacije bi mogao da traje i do tri meseca.

„Nakon što dobijemo rezultate, ponovo ćemo otići do posmrtnih ostataka i, na osnovu rezultata DNK i antropološkog pregleda, identifikovaćemo posmrtne ostatke. Zatim će porodice biti obaveštene o identifikaciji njihovih srodnika. Istovremeno, biće izvršena obdukcija ovih slučajeva, u smislu utvrđivanja oštećenja kostiju, utvrđivanja uzroka i načina smrti, kako bi se pripremio izveštaj za Državno tužilaštvo, pošto će slučaj imati svoj krivični tok. Na osnovu iskustva koje imamo, slučajeva koje šaljemo, odnosno kostiju, ako nema problema u vađenju DNK profila iz uzorka kostiju, na osnovu naše prakse, ovaj period traje do tri meseca“, rekao je on.

U međuvremenu, Ministarstvo pravde je zatražilo da otkrivanje ovih posmrtnih ostataka ne ostane samo u okviru identifikacije žrtava, već da doprinese i rasvetljavanju odgovornosti za zločine počinjene tokom rata.

Baki Svirca je rekao da je pronalaženje ovih ljudi važno i za društvo, jer pomaže u dokumentovanju onoga što se dogodilo tokom rata.

„Najnoviji razvoj događaja je veoma važan ne samo za otkrivanje sudbine ovih ljudi, već i za društvo, da sazna šta se dogodilo. Da bi se saznalo šta se dogodilo, važno je imati dokaze i činjenice. Takav proces nije važan samo za porodice, već je, iz onoga što smo videli, to samo jedan od odgovora koje porodice traže. Naše društvo zahteva i druge odgovore, ne samo dokaze, kao što su nalazi, kao što se dogodilo na severu. Ali je važno da nakon otkrivanja i identifikacije ljudi usledi i postizanje pravde“, naglasio je on.

„Grupa intelektualaca Mitrovice“, koja se sastojala od 23 osobe, vodila se kao nestala od aprila 1999. godine, a među njima su bili lekari, profesori, advokati i drugi stručnjaci.