EU pooštrava stav prema Srbiji zbog Mladićeve sahrane

Priština, 6. septembar 2026. 06:58

Evropska unija je povećala pritisak na Srbiju nakon odluke da se održi sahrana za Ratka Mladića, osuđenog za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid.

U prvim danima nakon Mladićeve smrti 27. avgusta, nije bilo javne reakcije visokih zvaničnika EU u Briselu. Situacija se promenila nakon što je njegovo telo vraćeno u Beograd, kada je postalo jasno da će srpske državne institucije biti uključene u organizaciju komemoracije i sahrane.

Iza kulisa, evropski zvaničnici rade na tome da ubede predsednika Srbije Aleksandra Vučića da ne održi državnu ceremoniju za Mladića.

Međutim, očekuje se da će članovi srpske vlade prisustvovati sahrani, što je naišlo na kritike u Briselu.

Stav EU je postao oštriji 4. septembra, kada su novoizabrani predsednik Saveta EU, Irska, i evropska komesarka za proširenje, Marta Kos, javno reagovali na slučaj.

Kos je Mladićev sahranu opisala kao važan test za Srbiju i za način na koji deli evropske vrednosti.

Istovremeno, evropski komesar je otkazao planiranu posetu Srbiji 9. i 10. septembra. Odluka je povezana sa zabrinutošću zbog veličanja Mladićeve figure.

Ovaj razvoj događaja dolazi u osetljivom periodu za Srbiju, koja je usred neprijavljene predizborne kampanje, dok je u zemlji izražena i zabrinutost zbog špijuniranja političkih protivnika i aktivista civilnog društva.

U međuvremenu, Brisel takođe pažljivo prati slučaj pokušaja napada dronom napunjenim eksplozivom na aerodromu u Lajpcigu u Nemačkoj.

Dva srpska državljanina su uhapšena u Srbiji zbog sumnje da su umešana u slučaj, dok Evropska unija još nije izdala odgovor kojim direktno povezuje srpske vlasti sa pokušajem napada.

U Briselu se incident posmatra u kontekstu novih bezbednosnih izazova sa kojima se suočava Evropa i kao dodatni dokaz da države članice NATO-a takođe mogu biti predmet provokacija koje mogu biti povezane sa Rusijom.

Očekuje se da će slučaj biti i test za NATO i njegovo jedinstvo u slučaju eskalacije pretnji ove prirode.

U EU već dugo postoji zabrinutost zbog dodele srpskih pasoša ruskim državljanima. Broj Rusa koji su dobili srpsko državljanstvo značajno se povećao od početka rata u Ukrajini, što izaziva zabrinutost za bezbednost u zemljama EU.

To je zato što ruski državljani koji dobiju srpski pasoš mogu slobodno da se kreću unutar Evropske unije.

Nekoliko baltičkih zemalja je pozvalo na uvođenje viznih ograničenja za ljude ruskog porekla ili veza, ali ova inicijativa do sada nije dobila široku podršku na nivou Evropske unije.