Kurti: Memorandum SANU i srpske elite moraju se precizno proučiti

Priština, 4. septembar 2026. 16:54

Vršilac dužnosti premijera Kosova, Albin Kurti, izjavio je da je 40 godina nakon objavljivanja Memoranduma SANU i dalje važno proučavati okolnosti u kojima je ovaj dokument sastavljen, ideje koje je artikulisao i uticaj koji je imao na politički i društveni diskurs Srbije.

Kurti je ove izjave dao na naučnom okruglom stolu koji je organizovao Institut za ratne zločine na Kosovu, u saradnji sa Istorijskim institutom „Ali Hadri“, gde se razgovaralo o memorandumu SANU, ulozi srpskih intelektualnih elita i uticaju nacionalističke ideologije na dešavanja koja su usledila u bivšoj Jugoslaviji.

Prema Kurtiju, memorandum se pojavio tokom perioda duboke političke, ekonomske i društvene krize u bivšoj Jugoslaviji i artikulisao je tumačenje položaja Srba u federaciji, zasnovano na narativu o viktimizaciji.

„Kosovo je zauzimalo posebno mesto u ovom tumačenju“, rekao je Kurti, dodajući da je ovaj diskurs apsorbovan politikom i postao deo jezika kojim su opravdane sve veće intervencije srpske države u ustavno-pravni poredak bivše Jugoslavije.

Premijer je naglasio da je značaj memoranduma povezan i sa odnosom između naučnog znanja, intelektualnog autoriteta i političke moći.

„Kada se ovaj autoritet koristi da bi se etničkim predrasudama ili političkim tvrdnjama dao naučni karakter, posledice mogu ići mnogo dalje od akademske debate“, izjavio je.

Rekao je da je nakon toga usledilo suzbijanje autonomije Kosova, masovni odlasci Albanaca iz javnih institucija i ekonomskih preduzeća, sistematska diskriminacija, državna represija i kasnije rat.

Prema Kurtiju, put od ideologije do nasilja je složen, ali istorija bivše Jugoslavije dokazuje da proizvodnja narativa, njihova legitimizacija od strane javnih i akademskih vlasti i prisvajanje od strane vlade mogu stvoriti političku i moralnu klimu u kojoj se diskriminacija normalizuje, a nasilje postaje prihvatljivo kao političko sredstvo.

Pozvao je da se memorandum SANU i uloga srpskih intelektualnih elita tog vremena nastave proučavati kroz verodostojne dokumente i izvore, uz naučnu metodologiju.

„Istorijska odgovornost zahteva tačnost. Ona zahteva identifikovanje ideja, politika, institucija i pojedinaca koji su ih formulisali, promovisali i sprovodili“, rekao je Kurti.

Premijer je takođe govorio o potrebi dokumentovanja zločina počinjenih tokom rata na Kosovu, očuvanja dokaza i proučavanja procesa koji su do njih doveli.

Naglasio je da su posledice politika iz 1990-ih i dalje prisutne na Kosovu, pominjući porodice žrtava, nestale osobe, dokumente, arhive i svedočanstva preživelih.

Kurti se takođe osvrnuo na način na koji se Srbija nosi sa svojom ratnom prošlošću.

Nazvao je paradoksom to što se, prema njegovim rečima, u Srbiji nastavlja veličanje ličnosti osuđenih za ratne zločine.

Kurti je pomenuo slučaj Ratka Mladića, koga je Haški tribunal osudio za genocid i ratne zločine, kritikujući predsednika Srbije Aleksandra Vučića zbog onoga što je opisao kao poštovanje takvih ličnosti.

„Kada društvo javno odaje počast osobi osuđenoj za genocid, teško je govoriti o suočavanju sa prošlošću, pokajanju ili distanciranju“, izjavio je Kurti.

U međuvremenu, direktorka Instituta za istoriju „Ali Hadri“, Teuta Šalja Peli, naglasila je važnost proučavanja dokumenata i političkih ideja koje su uticale na dešavanja u bivšoj Jugoslaviji tokom poslednjih decenija 20. veka.

Peli je rekla da je analiza dokumenta, njegovog sadržaja, ideološke dimenzije i uticaja na kasnija politička dešavanja važna za razumevanje procesa koji su doveli do razarajućih ratova u bivšoj Jugoslaviji.

„Proučavanje ovog dokumenta, ideja artikulisanih u njemu i njihovog uticaja na kasnija dešavanja od posebnog je značaja za razumevanje procesa koji su doveli do razarajućih ratova u bivšoj Jugoslaviji, a posebno politike represije i nasilja nad građanima Kosova“, rekla je Peli.

Naglasila je da je suočavanje sa prošlošću odgovornost naučnoistraživačkih institucija i da mora biti zasnovano na dokumentima, činjenicama i kritičkoj analizi.

„Samo studija zasnovana na istini, činjenicama i kritičkoj analizi može služiti budućim generacijama i sačuvati istorijsko sećanje“, rekla je direktorka Istorijskog instituta „Ali Hadri“.

Prema njenim rečima, naučni okrugli sto ne treba posmatrati samo kao obeležavanje dokumenta od istorijskog značaja, već i kao priliku za produbljivanje naučne debate o ideologiji, političkim projektima i njihovim istorijskim posledicama.

„Stoga, ovaj okrugli sto nije samo obeležavanje dokumenta od istorijskog značaja, već i prilika za produbljivanje naučne debate o ideologiji, političkim projektima i njihovim istorijskim posledicama.“