20 radnika poginulo ove godine, zahtevaju se jače mere bezbednosti

Priština, 2. septembar 2026. 21:26

Kriza bezbednosti na radu na Kosovu se produbljuje, dok rizik na radnom mestu prevazilazi smrtonosne nesreće. Pored tragičnih slučajeva u građevinarstvu, civilno društvo je alarmantno zbog još jednog velikog rizika: profesionalnih bolesti koje se sporo razvijaju u teškim sektorima, kao što su KEK i Trepča. U odsustvu zvanične državne liste za ove bolesti, stotine slučajeva ostaju neidentifikovane i bez institucionalnog lečenja.

Još jedna tragedija na radnom mestu u Zubinom Potoku dovela je broj radnika koji su izgubili život samo ove godine na 20. Dok je civilno društvo alarmantno zbog fizičke nesigurnosti na radnim mestima, profesionalne bolesti, još jedan nevidljivi rizik, ostaju potpuno nelečene.

„Ovo je 20. radnik koji je izgubio život samo u 2026. godini. Dakle, 20. radnik. Od 2021. do 2026. godine, 99 radnika je izgubilo život na radnom mestu zbog opasnosti na radu, a i mi smo, jedino što smo čuli od vlade tokom ovih godina su inspekcije i povećanje broja inspektora“, rekao je Lisjan Peroli iz Instituta za pozitivnu akciju.

Građevinski sektor ostaje među najopasnijim i najsmrtonosnijim za radnike na Kosovu.

Još jedan problem je neslaganje između zvaničnih brojki i podataka sa terena. Dok nezavisne institucije prijavljuju 20 mrtvih radnika ove godine, uključujući jednog novog u građevinskom sektoru tokom jula, Centralni inspektorat rada je zabeležio samo 14 slučajeva.

U međuvremenu, Nezavisni sindikat radnika upozorava da je od 2018. godine više od 180 radnika izgubilo život na radnom mestu.

Iz tog razloga, Centralni inspektorat rada je naglasio da je posvećen sprovođenju pravila na terenu, posebno u sprečavanju nesreća na radu.

U gigantima poput KEK-a i Trepče, radnici umiru daleko od kamera od zdravstvenih posledica na svom radnom mestu, bez zvanične liste koja priznaje ovo pravo.

„Uvek govorimo o smrtnim slučajevima na radnom mestu, o bezbednosti na radnom mestu, jer su to stvari koje vidimo, doživljavamo, jer neko padne sa skele ili izgubi život na radnom mestu, doživi nesreću i to se vidi. Međutim, što se tiče zdravlja, niko ga ne leči i nije se uopšte lečilo godinama. Postojala je lista koja je davno pripremljena, ali je ostala negde u fiokama ministarstva. Možda je prekasno da ih pozovemo da uzmu u obzir zdravlje radnika“, naglasila je Brikena Hodža, Kosovska inicijativa za stabilnost.

Nedostatak zvanične liste profesionalnih bolesti ostavlja veliki deo problema van statistike. Bez zvanične liste, ostaje teško utvrditi koje su bolesti povezane sa profesijom, ko je odgovoran i kako treba postupati sa radnicima i kako bi trebalo da budu nadoknađeni.