Biserko: Mladićeva smrt ističe da ideja o „Velikoj Srbiji“ i dalje opstaje

Priština, 1. septembar 2026. 15:59

Smrt Ratka Mladića i reakcije koje su usledile u Srbiji i Republici Srpskoj istakle su da ideologija koja je proizvela ratove i zločine 1990-ih nije nestala, već se prilagodila novim okolnostima.

Ovo je procena predsednice Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, Sonje Biserko, koja kaže da je veličanje Mladića nakon njegove smrti dokaz da deo srpskog društva još uvek nije suočio se sa odgovornošću za ratove u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu.

Prema njenim rečima, Mladić nije bio jedini arhitekta politike koja je dovela do genocida i masovnih zločina, već njen glavni vojni realizator.

„Odgovornost za ratove 1990-ih ne može se ograničiti na nekoliko vojnih i političkih lidera koji su završili pred Haškim tribunalom“, rekla je Biserko.

Ona naglašava da su pripreme za ratove počele mnogo ranije, kroz politički, ideološki i propagandni proces.

Prema Biserko, period od kasnih 1980-ih do 1991. godine bio je posebno ključan, kada su mediji u Beogradu stvarali stalnu atmosferu straha, zastrašivanja i neprijateljstva.

„Dehumanizacija ‘drugih’ bila je ključni korak u ovom procesu. U početku su Hrvati i Albanci predstavljeni kao egzistencijalna pretnja Srbima, dok su kasnije i Muslimani postali predmet sve intenzivnije propagande“, rekla je ona.

Ona takođe pominje medijske kampanje sprovedene u beogradskom listu „Politika“, rekavši da su one bile deo šireg procesa mobilizacije javnog mnjenja i pripreme društva za sukob.

„Mladić je bio glavni vojni realizator“

Biserko kaže da je Mladićeva uloga u sprovođenju ratne politike bila ključna, ali se odgovornost za ovu politiku protezala mnogo dalje.

Ona podseća da je na sednici Skupštine Republike srpske 1992. godine Mladić upozorio da bi realizacija ratnih ciljeva koje je postavilo srpsko rukovodstvo na Palama značila genocid.

Prema njenim rečima, to pokazuje da je bio svestan prirode i posledica politike koja se sprovodila.

Međutim, Biserko kaže da arhitekte ove politike nisu bile locirane samo u političkim i vojnim strukturama bosanskih Srba.

Mnogi od njih su ostali van domašaja pravde i nastavili su da deluju iz institucija u Beogradu – u akademskim i kulturnim krugovima, u strukturama Jugoslovenske narodne armije i službi bezbednosti, kao i u političkom i medijskom aparatu koji je stvorio ideološku osnovu za rat“, rekla je ona.

Glorifikacija Mladića i „srpskog sveta“

Reakcije nakon Mladićeve smrti, prema Biserko, ne treba posmatrati kao izolovani fenomen.

Ona kaže da su one dokazale da ideologija koja je proizvela ratove devedesetih i dalje ima podršku u delu srpskog društva.

„Njegova smrt je samo učinila vidljivim ono što je sve vreme bilo prisutno“, rekla je Biserko.

U tom kontekstu, ona povezuje koncept „srpskog sveta“ sa nastavkom političkog projekta iz 1990-ih, ali drugim sredstvima.

Prema njenim rečima, danas se uticaj Srbije u oblastima gde žive Srbi namerava da se očuva i proširi kroz diplomatske, političke, ekonomske i kulturne instrumente.

Biserko se takođe poziva na nekoliko strateških dokumenata Srbije, uključujući dokumente o odnosima sa dijasporom, strategiju nacionalne bezbednosti i „Povelju o srpskom kulturnom prostoru“.

„Ovi dokumenti pokazuju da se vlasti menjaju, ali ideja Velike Srbije opstaje“, rekla je.

Kritika Zapada

Biserko takođe kritikuje pristup zapadnih zemalja prema Srbiji, rekavši da je godinama prioritet bila kratkoročna stabilnost, dok su se tolerisale politike koje su, prema njenim rečima, podstakle tenzije u regionu.

Ona kaže da su zapadne vlade podržavale predsednika Srbije Aleksandra Vučića, sa očekivanjem da će se Srbija postepeno približavati Zapadu.

Istovremeno, prema njenim rečima, tolerisano je promovisanje koncepta „srpskog sveta“, pritisci na susedne države i naoružavanje Srbije.

Biserko takođe smatra problematičnom takozvanu politiku „vojne neutralnosti“ Srbije, ističući da je zemlja u međuvremenu značajno povećala svoje vojne kapacitete.

Ona upozorava da bi slabljenje međunarodnog angažmana na Balkanu moglo stvoriti prostor za nacionalističke elite da promovišu svoje agende.

U tom kontekstu, pominje Republiku Srpsku, aktivnosti pristalica Milorada Dodika i ulogu Srbije u promociji „srpskog sveta“.

Kosovo i srpska zajednica

Govoreći o Kosovu, Biserko kaže da Beograd nastavlja da koristi kosovsko pitanje za političku mobilizaciju srpskog mnjenja.

Prema njenim rečima, srpska zajednica na Kosovu je decenijama instrumentalizovana od strane Beograda, dok je Srpska lista, prema njenim rečima, marginalizovala druge srpske aktere.