​58 smrtnih slučajeva u saobraćaju za sedam meseci, preko 12 hiljada nesreća

Priština, 29. avgust 2026. 15:19

Broj saobraćajnih nesreća na Kosovu je u porastu.

Podaci Kosovske policije, koje je dobio KosovaPress, pokazuju da se u prvih sedam meseci ove godine, od januara do jula, dogodilo ukupno 12 hiljada 446 nesreća.

Od toga, 55 je bilo smrtnih nesreća, 58 sa smrtnim ishodom, 5007 nesreća sa povredama, 9184 sa povređenim osobama i 7384 nesreće sa materijalnom štetom.

U istom periodu, prošle godine, dogodilo se ukupno 13 hiljada 235 nesreća. Od toga, 52 su bile smrtne nesreće, 59 sa smrtnim ishodom, 4854 nesreće sa povredama, 9285 sa povređenim osobama i 8329 nesreća sa materijalnom štetom, dok je izdato 448 hiljada i 661 kazni.

Saobraćajni stručnjak, Nol Dedaj, za KosovaPress ističe pet faktora koji uzrokuju nesreće. Prema njegovim rečima, faktor brzine ili ljudski faktor je kriv u 95 odsto slučajeva.

„Uzroci saobraćajnih nezgoda su ljudski faktor, faktor puta, faktor vozila, faktor drumskog saobraćaja i faktor incidenta. To su pet faktora koji direktno, kroz svoje elemente, pomažu ili su uzroci saobraćajnih nezgoda. Element brzine ili ljudski faktor je uzrok ne manje od 90-95 odsto nezgoda, posebno onih sa smrtnim ishodom, telesnim povredama i materijalnom štetom“, rekao je Dedaj.

U periodu januar-jul ove godine, Kosovska policija je izdala 469 hiljada i 9 kazni vozačima.

Da bi sprečila saobraćajne nezgode, Kosovska policija izrađuje operativne planove i sprovodi kampanje kao preventivnu meru.

„Policija, kako bi sprečila saobraćajne nezgode, kontinuirano analizira podatke o bezbednosti saobraćaja, izrađuje operativne planove, sprovodi kampanje i, kao preventivnu/kaznenu meru, novčano kažnjava prekršioce saobraćajnih propisa. Takođe kontinuirano apelujemo na učesnike u saobraćaju, posebno vozače, da: poštuju saobraćajna pravila i fokusiraju se na vožnju“, navodi se u pisanom odgovoru Kosovske policije.

U međuvremenu, Dedaj izražava stav da bi stvaranje zakona o bezbednosti saobraćaja imalo efekat da u roku od 10 godina broj nezgoda padne za čak 50 odsto.

„Stvaranje zakona o bezbednosti saobraćaja, u okviru tog zakona, zatim strategije, instituta, agencije koja se bavi preventivnim merama, uvodi se, naravno, državni budžet. Na ovaj način bismo imali priliku da u roku od dve godine, govorim u roku od šest meseci, sprovedemo takva istraživanja i preduzmemo preventivne mere za sprečavanje nezgoda, u okviru desetogodišnje strategije, trebalo bi da se smanji 50 odsto broja nezgoda“, dodao je on.

Među građanima se tragične dimenzije saobraćajnih nezgoda na Kosovu vide sa zabrinutošću.

Ljiridon Fazljiju je i sam doživeo nesreću, ali srećom bez većih povreda.

„Pregazili su me dok su pokušavali da im pokažu kako da uđu na parking. Bio sam vrlo lako povređen. Nadam se da će stati jer se mnogo toga dešava. Znak kaže 80 kilometara, on vozi 200. Izlazi dete, pregazi dete. Kaže ‘izvini’, ne možeš mu oprostiti jer je grešnik“, rekao je Fazliju.

Sabit Hodža, još jedan građanin, krivi vozače za saobraćajne nezgode.

„Apsolutno. Svaki građanin je odgovoran za vožnju svog automobila i obično je kriv za nesreću. Šta se može promeniti, kako možemo popraviti puteve i kako građani mogu biti odgovorniji“, rekao je Hodža.

Ljeonard Krasnići je mišljenja da bi trebalo postaviti više kamera i da bi građani trebalo da budu pažljiviji.

„Verujem da institucije treba promeniti što je pre moguće. Trebalo bi da se instaliraju kamere. Trebalo bi da bude više pažnje, jer nesreće ne bi trebalo da se dešavaju. Nažalost, veliki broj nesreća nije nešto novo. Nadam se da će se ova negativna pojava zaustaviti. Onima koji su imali nesreću, brz oporavak. Treba preduzeti ove mere“, rekao je Krasnići.

Pored brzine, korišćenje mobilnih telefona tokom vožnje se takođe smatra čestim uzrokom saobraćajnih nesreća.