Kurti: Albanci u dolini se suočavaju sa kršenjem ljudskih prava

Priština, 29. avgust 2026. 12:55

Vršilac dužnosti premijera Kosova, Aljbin Kurti, sastao se danas sa oko 70 predstavnika političkih i civilnih organizacija Albanaca iz Preševa, Bujanovca, Medveđe i Sandžaka.

Rekao je da se Albanci u dolini suočavaju sa kršenjem ljudskih prava. Kurti je rekao da će pristup Republike Kosovo biti podrška građanima doline u različitim oblicima. Takođe je pomenuo podršku studentima, deci i drugima. Naglasio je da se Kosovo takođe na međunarodnom nivou zalaže za prava i interese Albanaca u Preševskoj dolini.

„Za nas, Preševo, Bujanovac, Medveđa i Sandžak nisu pitanja o kojima se razgovara samo kada je kriza. To su pitanja političke, institucionalne i nacionalne odgovornosti. Jer se godinama suočavamo sa obrascem diskriminacije koji se javlja zastupljenošću Albanaca u policiji, sudovima, administraciji i zapošljavanju, pasivizacijom adresa, upotrebom albanskog jezika i nejednakim pristupom javnih institucija. Ali država Srbija ne vidi samo statistiku. Ona vidi i jezik i način na koji država reaguje. Tačno pre nedelju dana, kada je predsednik Srbije Vučić posetio samo naselja sa srpskom većinom u Medveđi, u Bujanovcu i u jednom selu u Preševu, koristeći stigmatizujuće i omalovažavajuće reči prema Albancima, tada se čulo Vučićevo obećanje o zapošljavanju od strane BIA u roku od 48 sati“, rekao je Kurti.

Prema njegovim rečima, ovaj kontrast je ozbiljan. „Kada Albanac traži zaposlenje u javnim institucijama, suočava se sa preprekama i diskriminacijom. Kada neko koristi pogrdni jezik prema Albancima, tretira se kao pogodan za zaposlenje u bezbednosnim institucijama. To je poruka koju stvara takva klima. Da li je to način na koji država treba da se odnosi prema Albancima iz ovih regiona? Upravo zato sam danas ovde, ne samo da razgovaram sa vama, već i da razgovaram sa vama. Izgradili smo politički pristup Vlade Republike Kosovo za Preševo, Bujanovac i Medveđu na tri nivoa“, rekao je Kurti.

Prvi nivo je da građani koji dolaze iz ovih regiona budu što je moguće ravnopravniji sa građanima Kosova.

„Radili smo na obrazovanju, zdravstvu, licenciranju stručnjaka, specijalizacijama, pravima i dokumentaciji. Obezbedili smo zdravstvenu zaštitu pacijentima iz Preševa, Bujanovca i Medveđe. Stvorili smo mogućnosti za licenciranje zdravstvenih stručnjaka i ove godine smo napravili još jedan važan korak. Specijalisti iz Doline su povezani sa specijalistima sa Kosova, baš kao što smo ranije činili sa studentima. Advokati iz Doline, preko relevantnih institucija na Kosovu, imali su priliku da se prijave za pravosudni ispit i da ostvare svoja profesionalna prava. Radili smo na tome da nadležne institucije zaštite građane od problema vezanih za dokumentaciju i pasivizaciju adresa. Radili smo na tome da stipendije Ministarstva prosvete budu dostupne svim istraživačima, tako da je naš cilj da albanski građani iz Preševa, Bujanovca i Medveđe, kada dođu na Kosovo, imaju što manje prepreka i što veću jednakost“, rekao je on.

Druga tačka, prema njegovim rečima, je stvaranje centralnih mehanizama koji brinu o položaju Albanaca tamo gde žive.

„Prvi put smo kreirali redovnu budžetsku liniju. Finansijska podrška je povećana na 2 miliona evra u 2022. i 2023. godini, na 3 miliona evra u budžetu za 2024. godinu i na 4 miliona evra u budžetu za 2025. godinu, kao i u 2026. godini. Obezbedili smo udžbenike i materijale za predškolce. U 2022. godini smo podržali 107 učenika stipendijama, dok se broj stipendija kontinuirano povećavao, dostigavši 756 stipendija prošle godine. U 2023. godini smo počeli da podržavamo i srednjoškolce stipendijama, podržali smo kulturu, kulturno nasleđe, sport, medije i civilne organizacije koje rade sa decom sa posebnim potrebama. U 2025. godini smo izdvojili 500 hiljada evra za sufinansiranje muzičkih škola i muzeja u Preševu. U 2022. godini smo potpisali Memorandum o saradnji sa Albanskim nacionalnim savetom i kroz ovu saradnju, institucionalni mehanizam. Za sve ove odluke i za ovu saradnju, zahvaljujem predsedniku parlamenta, Enkelu Redžepiju“, rekao je on.

Kurti je govorio o međunarodnom zagovaranju. Rekao je da je diskriminacija institucionalna. Prisutna je u policiji, u sudovima, u pasivizaciji adresa, u sprečavanju zastupljenosti u javnim institucijama.

„Iz tog razloga, podržali smo međunarodno zagovaranje u Briselu, Vašingtonu, Njujorku, u Evropskom parlamentu, Savetu Evrope i u najvažnijim evropskim gradovima. Jer diskriminacija koja nije dokumentovana je relativizovana. Diskriminacija koja nije internacionalizovana ostaje lokalni problem. Ne želimo položaj Albanaca…“