Krehić: Možda još uvek postoje neotkrivene lokacije nestalih osoba

Prishtinë, 26. avgust 2026. 15:24

Čak i 27 godina nakon završetka rata, otkrivanje novih grobnica i posmrtnih ostataka pokazuje da Kosovo još nije zatvorilo jednu od svojih najtežih rana. Oko 1.700 osoba i dalje se vodi kao nestalo, dok svaka informacija, svaki dokument ili neizrečeno svedočenje mogu biti ključ za rasvetljavanje njihove sudbine.

Predstavnica Međunarodne komisije za nestale osobe (ICMP) za region Zapadnog Balkana, Samira Krehič, u intervjuu za Radio Kosovo kaže da vreme radi protiv ovog procesa, jer svedoci umiru, a informacije je sve teže pribaviti. Ona poziva da se pitanje nestalih depolitizuje i tretira kao humanitarno pitanje i pitanje ljudskih prava.

Dakle, 27 godina nakon završetka rata na Kosovu, oko 1.700 osoba se i dalje vodi kao nestalo. Zašto je bilo toliko teško utvrditi njihovu sudbinu i nakon svih ovih godina?

Samira Krehič: Hvala vam puno na ovom pitanju. Mislim da je važno razumeti sam proces. Pronalaženje nestalih osoba i, pre svega, zaštita prava njihovih porodica, veoma je složen proces koji obuhvata veliki broj komponenti i različitih pitanja – od pravnih, institucionalnih, naučnih i finansijskih, pa sve do političkih.

Dakle, svaki put kada se neki od ovih elemenata promeni, potrebno je prilagoditi delovanje u svim ovim oblastima, kako bi se smanjio uticaj tih promena na sam proces pronalaženja i identifikacije nestalih osoba, kao i na zaštitu prava njihovih porodica.

Protok vremena je takođe jedan od važnih faktora koji nam ne ide u prilog, jer svedoci umiru, porodice se raseljavaju, informacije je sve teže prikupljati i objedinjavati iz različitih izvora, dok opšti interes za pitanje nestalih osoba godinama slabi.

Naravno, procesu ne pomažu ni političke tenzije između zemalja koje su bile uključene u oružane sukobe. I to dodatno komplikuje proces i slabi saradnju, koja je od ključnog značaja za razmenu informacija i pronalaženje ovih grobnica.

Međutim, ove prepreke ne umanjuju odgovornost lokalnih vlasti i institucija uključenih u ovaj proces da porodicama pruže odgovore u vezi sa nestankom njihovih članova i da nastave napore na pronalaženju informacija, istrazi mogućih grobnica i samom procesu identifikacije.

Zato bih rekla da je ovo složen proces koji zavisi od mnogih faktora, ali to ni na koji način ne umanjuje opštu obavezu prema porodicama. Moja organizacija, ICMP, pruža naučnu i stručnu pomoć u ovom procesu, dok se naši napori da se proces nastavi i da se obezbedi izgradnja lokalnih kapaciteta nastavljaju.

Nedavno su u jednom selu u Kaludru, u opštini Zubin Potok, otkrivene nove lokacije sa ljudskim posmrtnim ostacima. Šta nam govori činjenica da se i danas otkrivaju lokacije za koje se sumnja da su povezane sa ratom?

Samira Krehič: Činjenica da su nedavno otkrivene nove grobnice govori nam da pitanje nestalih osoba nikako nije pitanje prošlosti. Nažalost, ono i dalje opterećuje sadašnjost ljudi koji žive na ovim prostorima, opterećuje bilateralne odnose između zemalja u regionu, pa čak i unutrašnju stabilnost i izgradnju modernog društva zasnovanog na poštovanju prava svih građana.

Dakle, ovo pitanje je i dalje veoma prisutno u našoj stvarnosti. Međutim, otkrivanje ovih grobnica je ohrabrujuće i takođe predstavlja izraz političke volje Vlade Kosova da se proces nastavi, da se aktivno traže informacije i da koordinisano delovanje lokalnih institucija, svake u okviru svojih nadležnosti, donese rezultate.

Mislite li da na Kosovu i u Srbiji mogu postojati i druge lokacije koje još nisu identifikovane ili istražene?

Samira Krehič: Na osnovu dosadašnjeg velikog iskustva ICMP-a u ovom procesu i analize podataka koje imamo, realno je pretpostaviti da postoje lokacije koje još nisu pronađene i istražene.

Zato je veoma važna stručna analiza postojećih podataka i saradnja između svih agencija i institucija uključenih u ovaj proces. Takođe su od izuzetnog značaja i poruke koje različiti nivoi vlasti šalju javnosti.

Ako se otkrivanje informacija predstavlja kao čin patriotizma, a ne kao čin izdaje, i kao postupak koji će doprineti stvaranju modernog i stabilnog društva u regionu za buduće generacije, onda možemo očekivati povećanje broja informacija i otkrivanje novih grobnica.

Mislite li da na Kosovu i u Srbiji i dalje postoje informacije ili dokumenti koji nisu dostupni javnosti, a koji bi mogli pomoći u pronalaženju nestalih osoba?

Samira Krehič: Realno je pretpostaviti da postoje. Međutim, veoma je teško govoriti o dostupnosti ovih informacija javnosti. Informacije treba da prikupljaju, razmatraju i analiziraju stručne institucije i nadležne lokalne institucije.

Tek kada budemo imali pouzdane naučne rezultate, oni treba da budu objavljeni kako se ne bi stvorila lažna slika ili nerealna očekivanja.

Dakle, važno je da informacije postoje ili da nastave da ih prikupljaju nadležne institucije koje se bave ovim pitanjem.

Da li su se Kosovo i Srbija 2023. godine obavezali da rade na rasvetljavanju sudbine nestalih osoba? Kako ocenjujete dosadašnju saradnju? Da li proces napreduje?

Samira Krehič: Pogledajte, za ICMP, od samog početka našeg delovanja, podržavamo regionalnu saradnju u rešavanju pitanja nestalih osoba. Ova saradnja postoji već dugi niz godina, čak i pre 2023. godine, dok je formalizovana osnivanjem Grupe za nestale osobe 2018. godine u Hagu, nakon potpisivanja Deklaracije o nestalim osobama na samitu Berlinskog procesa u Londonu.

Dakle, Grupa za nestale osobe zvanično postoji od 2018. godine i okuplja predstavnike nadležnih institucija za nestale osobe iz Hrvatske, Srbije, Bosne i Hercegovine, Kosova i Crne Gore. Ona predstavlja platformu za saradnju koja poštuje postojeće bilateralne mehanizme, ali pruža i dodatnu vrednost u razmatranju pitanja koja su zajednička svim državama članicama.

Grupa za nestale osobe je takođe uspostavila regionalnu bazu podataka o aktivnim slučajevima nestalih osoba sa teritorije bivše Jugoslavije. Ova baza omogućava svim članicama da u realnom vremenu vide status određenih slučajeva, kao i svaku promenu koja se u vezi sa tim statusom dogodi u bilo kojoj državi članici.

Takođe redovno organizujemo multilateralne sastanke, na kojima konkretno učestvuju Kosovo, Crna Gora i Srbija i na kojima se razmenjuju informacije o veoma specifičnim slučajevima od zajedničkog interesa. Drugog dana ovih sastanaka obično se pridružuju i porodice nestalih osoba, koje imaju mogućnost da nadležnim institucijama postave konkretna pitanja.

Dakle, mehanizam koji ste pomenuli, onaj Evropske unije, nije novina u saradnji, već funkcioniše u drugačijem kontekstu. On je deo šireg dijaloga o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, u kojem je pitanje nestalih osoba samo jedno od niza pitanja kojima se ovaj mehanizam bavi.

Mislim da će vreme i rezultati pokazati uspeh ovog mehanizma. Za porodice nestalih osoba, uspeh se meri konkretnim rezultatima i upravo je to najveći izazov za učesnike u ovom procesu. U tom smislu, očekivanja su s pravom velika, ali rezultati će zavisiti od političke volje svih uključenih strana da ovu saradnju operacionalizuju, odnosno stave je u funkciju i na kraju stvore prostor za veoma konkretne rezultate.

Da li pitanje nestalih osoba pre svega treba tretirati kao humanitarno pitanje i pitanje ljudskih prava, odnosno zaštititi ga od političkih nesuglasica između Prištine i Beograda?

Samira Krehič: Kao što sam ranije rekla, pronalaženje nestalih osoba i pružanje odgovora porodicama o sudbini njihovih najmilijih nije samo humanitarni imperativ. To je takođe obaveza koja proizlazi iz ljudskih prava i predstavlja važan pokazatelj za svako demokratsko društvo.

Dakle, utvrđivanje istine, zasnovane na činjenicama, o sudbini nestalih osoba ne pruža odgovore samo njihovim porodicama, već i celokupnoj javnosti. To vraća poverenje javnosti u lokalne institucije, što je ponovo osnova za izgradnju stabilnog društva.

Politička volja je neophodna za stvaranje prostora za saradnju, ali samo rešavanje pojedinačnih slučajeva mora biti zasnovano na stručnom i nepristrasnom angažovanju lokalnih institucija, bez politizacije procesa.

Dakle, politika, odnosno politička volja, jeste neophodna, ali je politizacija procesa prepreka.

Koliko je važno da osobe koje možda imaju informacije o lokacijama grobnica istupe i podele te informacije, čak i anonimno?

Samira Krehič: Informacije o mogućim lokacijama grobnica uvek predstavljaju polaznu tačku procesa. Zbog toga je ICMP razvio aplikaciju koja omogućava ljudima da potpuno anonimno prijave sumnjive lokacije i okolnosti nestanka.

Aplikacija je javno dostupna putem naše internet stranice, ali i putem stranice nadležnih lokalnih institucija, odnosno Komisije za nestale osobe.

Važno je naglasiti da osoba koja daje informacije putem ovog obrasca može, ukoliko želi, ostati potpuno anonimna, ali takođe može putem aplikacije dati i svoje podatke. Aplikacija je veoma jednostavna za korišćenje.

Nakon prijema takve informacije, proveravamo je koristeći najsavremenija sredstva, veštačku inteligenciju, javne baze podataka i druge izvore. Nastojimo da dopunimo informaciju, ukoliko je moguće, proveravajući da li je ta lokacija ranije bila sumnjiva, da li su se tamo odvijale određene aktivnosti i druge relevantne informacije.

Nakon toga, informacija se prosleđuje nadležnim lokalnim institucijama na dalje postupanje.

Ova aplikacija se zove „Prijavi grobnicu“. Zato bih želela da uputim apel svima koji mogu pomoći u rasvetljavanju sudbine nestalih osoba: da to učine i podele svaku informaciju koja bi mogla biti korisna.

Šta konkretno međunarodna zajednica može da uradi kako bi izvršila pritisak na strane da otvore arhive, podele informacije i istraže sve sumnjive lokacije?

Samira Krehič: Ono što međunarodna zajednica može da uradi jeste da nastavi da ohrabruje i podržava Kosovo, Srbiju i druge zemlje u regionu koje su prošle kroz užase oružanih sukoba da zajedno rade na rasvetljavanju sudbine nestalih osoba, jer bez saradnje nema rešenja ovog pitanja.

Takođe, treba obezbediti da postojeće obaveze, koje su već preuzete potpisivanjem međunarodnih sporazuma, deklaracija i drugih dokumenata, budu pretvorene u konkretne aktivnosti.

Važna je kontinuirana podrška institucijama uključenim u proces pronalaženja nestalih osoba, ali sa jasnim fokusom na potrebe porodica koje još čekaju odgovore.

Dakle, važno je da međunarodna zajednica obezbedi dugoročnu održivost ovog procesa, ali pod vođstvom lokalnih institucija, umesto stvaranja dodatnih zamenskih mehanizama i kapaciteta koji bi preuzeli ulogu lokalnih institucija.

Imajući u vidu vaše dugogodišnje iskustvo u radu na pitanju nestalih osoba iz sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, šta mislite da sada treba učiniti kako Kosovo ne bi moralo da čeka još 27 godina da sazna sudbinu onih koji se i dalje vode kao nestali?

Samira Krehič: Mislim da Kosovo ne treba da čeka rezultate, već treba da preduzme odlučujuće korake ka njihovom postizanju.

ICMP je na raspolaganju da pomogne svojim znanjem i ekspertizom, ali odgovornost, na kraju krajeva, leži na institucijama Kosova.

Pitanje nestalih osoba treba depolitizovati i treba obezbediti podršku svim porodicama nestalih osoba, dok lokalne institucije treba da preuzmu inicijativu u ovom procesu.

Istovremeno, treba koristiti znanje i iskustvo svih stručnjaka koji su na raspolaganju, kako ICMP-a, tako i drugih međunarodnih organizacija i institucija.

To su neki od osnovnih preduslova za pronalaženje nestalih osoba i, na kraju, u širem kontekstu, za ozdravljenje čitavog društva.

Međunarodna zajednica je pružala podršku, uspostavila određene mehanizme i pomagala, a nastavlja da pomaže tamo gde nedostaju određeni kapaciteti. Ali Kosovo mora da uloži dodatne napore, više investira i istraži svaki trag, koristeći svaku mogućnost za pronalaženje nestalih osoba.

Porodice predstavljaju veliku snagu. Prošlo je toliko godina, a interes međunarodne zajednice se pomera ka drugim krizama i žarištima u svetu. Zato je neophodno brzo delovati i ovo pitanje tretirati kao jedan od prioriteta za izgradnju stabilnog i zdravog društva.