Od Fehima Salija do Jelene Djukanović: Kako se razbijaju sumnjive špijunske mreže na Kosovu

Priština, 24. avgust 2026. 8:04

Izgleda da je srpska BIA duže vreme ulagala u regrutovanje špijuna na Kosovu. Na to ukazuju svi dosadašnji slučajevi hapšenja i presuda koji su povezani sa špijunažom u korist Srbije.

Feimu Saliju je sprečen izlazak sa Kosova na Merdaru.

Feim Sali je uhapšen 13. avgusta na ovom graničnom prelazu, pod sumnjom da je špijunirao za srpsku BIA-u.

Pre njega, za špijunažu je bio optužen i Hysri Selimi.

Štaviše, bivši pripadnik ISIS-a je na kraju suđenja i sam potvrdio da je bio deo srpske BIA-e.

I u aprilu 2026. godine još jedan slučaj špijunaže okončan je osuđujućom presudom.

Bivša službenica OEBS-a, Jelena Gjukanović, osuđena je na šest godina zatvora za ovo krivično delo.

Ovo su samo tri od poslednjih slučajeva špijunaže kojima su se bavili pravosudni i bezbednosni organi na Kosovu.

Prema rečima advokata Arbera Jašarija, ovi slučajevi pokazuju da su se institucije poslednjih godina više bavile ovim krivičnim delom.

„Ohrabruje činjenica da je država Kosovo, posebno tokom poslednje tri godine, ostvarila izuzetno veliki napredak u borbi protiv ove vrste kriminala. Ova vrsta kriminala ranije nije bila mnogo poznata. Postojala je samo kao krivično delo u Krivičnom zakoniku Republike Kosovo, ali pre 2023. godine gotovo da je bilo veoma malo ljudi koji su uhapšeni, kojima je suđeno, a još manje onih koji su osuđeni za takva krivična dela. To pokazuje da kao država možda u prošlosti nismo bili dovoljno oprezni prema ovoj vrsti kriminala“, rekao je advokat Arber Jašari za Tëvë1.

Za ovo krivično delo, advokat Jashari navodi da Krivični zakonik predviđa stroge kazne.

„U zavisnosti od načina izvršenja ovog krivičnog dela, minimalna kazna može biti pet godina, dok maksimalna može dostići 10 ili 12 godina, a u određenim slučajevima, tokom ratova ili u vanrednim okolnostima, kazne mogu biti i znatno veće“, rekao je on.

Informacije koje osobe angažovane kao špijuni prosleđuju veoma su osetljive za državu.

Profesor Fatmir Çolaku objašnjava da na taj način neprijateljske države ostvaruju korist.

„Te pouzdane informacije su od nacionalnog interesa i ukoliko se serviraju, odnosno daju nekome drugom sa ciljem ostvarivanja bilo kakve koristi, smatra se da je time naneta šteta našoj državi. Iz tog razloga se te osobe sumnjiče da su počinile ova krivična dela špijunaže i bez sumnje su štetne po bezbednost Kosova, jer neprijateljska ili druga država dobija informacije koje nisu javne i na osnovu kojih može da napravi plan ili scenario na štetu nacionalnog interesa, odnosno na štetu nacionalne bezbednosti“, rekao je on.

Specijalno tužilaštvo Kosova potvrdilo je da se, osim slučajeva koji su već postali javni, pod istragom nalaze i druge osobe za koje se sumnja da su umešane u špijunažu i saradnju sa srpskom obaveštajnom službom BIA.