Broj stranaca koji borave na Kosovu radi rada raste

Priština, 23. avgust 2026. 09:09

Broj stranaca koji dolaze na Kosovo radi rada raste. Na osnovu nacrta Strategije migracije za period 2026-2030, koji je ove nedelje finalizovalo Ministarstvo unutrašnjih poslova, u periodu januar-jun izdato je preko 6 hiljada dozvola za boravak, od čega je 53 odsto bilo u svrhu rada.

Sve više stranaca dolazi na Kosovo da radi.

Podaci iz nacrta Strategije migracije za period 2026-2030 pokazuju da je imigracija u svrhu zapošljavanja značajno porasla poslednjih godina.

U 2021. godini bilo ih je 2.122, dok se u 2025. godini ovaj broj udvostručio na 5.087.

Trend povećanja broja stranaca koji su obezbedili boravak na Kosovu iz radnih razloga primećen je i u prvoj polovini 2026. godine.

„Boravišne dozvole iz radnih razloga činile su oko 56% svih izdatih dozvola u 2025. godini, što pokazuje da je tržište rada jedan od glavnih motiva za imigraciju. U međuvremenu, trend povećanja zahteva nastavlja se i u 2026. godini, gde je za samo 6 meseci (januar-jun 2026) izdato 6.174 boravišne dozvole, od čega 3.271 ili 53% u radne svrhe“, navodi se u nacrtu strategije migracije za 2026-2030. godinu.

Povećanje broja zaposlenih stranih radnika ogleda se i u poslovnim izveštajima: oko 18 odsto njih već ima strane radnike, uglavnom u malim grupama od 1 do 10 radnika, a 34 odsto planira da zaposli u budućnosti.

Nacrt strategije naglašava da, generalno, imigracija u svrhu zapošljavanja postaje ključna komponenta dinamike tržišta rada na Kosovu.

„Trenutni trendovi ukazuju na to da će ovo biti kontinuirani razvoj, koji zahteva jasne politike i mehanizme za upravljanje migracionim tokovima i obezbeđivanje održive integracije stranih radnika“, navodi se u nacrtu strategije.

Imigranti u svrhu zapošljavanja na Kosovu su uglavnom mladi, muškarci. Što se tiče njihovog obrazovanja, većina ima osnovno ili srednje obrazovanje. Samo 10 procenata ima univerzitetsku diplomu, a 5 procenata master diplomu.

Većina imigranata je iz zemalja u regionu, uključujući Tursku, Albaniju, Srbiju i Severnu Makedoniju, dok značajan deo dolazi i iz azijskih zemalja, poput Bangladeša i Filipina.

„Ovaj profil pokazuje da su imigranti na Kosovu uglavnom mladi, muškarci, sa srednjim obrazovanjem i orijentisani ka tržištu rada, nudeći značajan potencijal za ekonomiju i sektore kojima su potrebni strani radnici“, navodi se u nacrtu strategije.

Nacrt strategije takođe pruža podatke o ilegalnim migracijama, za koje se kaže da su upravljive. Naglašava se da se za Kosovo ovaj fenomen javlja u nekoliko dimenzija: kao zemlja porekla građana koji se suočavaju sa odbijanjima ili ilegalnim boravkom u EU/šengenskom prostoru; i kao tranzitna teritorija za državljane trećih zemalja koji prate rute mešovitih migracionih tokova na Zapadnom Balkanu.