Apel potvrđuje kazne od po 15 godina zatvora za Ivicu Rajkovića i Dragana Denića za seksualno nasilje i druge zločine tokom rata na Kosovu

Priština, 20. avgust 2026. 15:13

Apelacioni sud potvrdio je presudu Osnovnog suda u Prištini kojom su optuženi Ivica Rajković i Dragan Denić osuđeni na po 15 godina zatvora za krivično delo „Ratni zločin protiv civilnog stanovništva“, odbivši žalbe stranaka.

Osuđujuća presuda Osnovnog suda izrečena je 28. jula 2025. godine, a postupak je vođen u odsustvu optuženih.

Na ovu presudu žalbu je podneo branilac Ivice Rajkovića, advokat Ljubinko Todorović, osporavajući činjenično stanje koje je utvrdio prvostepeni sud i predlažući da optuženi bude oslobođen krivice.

Žalbu je podnela i braniteljka Dragana Denića, advokatica Milka Milošavljević, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede Krivičnog zakona i visine kazne. Predložila je da optuženi bude oslobođen ili da predmet bude vraćen na ponovno suđenje i odlučivanje.

Sa druge strane, zastupnica oštećene strane, advokatica Makifete Saliuka, podnela je žalbu zbog pogrešne primene Krivičnog zakona u pogledu krivične sankcije, predlažući da Apelacioni sud preinači pobijanu presudu i Rajkoviću i Deniću izrekne kaznu zatvora u trajanju od po 20 godina.

Apelaciono tužilaštvo je podneskom predložilo da se žalbe advokata Todorovića i Milošavljević odbiju kao neosnovane, dok bi žalba advokatice Saliuke u delu koji se odnosi na odluku o kazni bila usvojena kao osnovana.

Takođe, na sednici Apelacionog veća održanoj 4. juna 2026. godine, odbrana je izjavila da u potpunosti ostaje pri podnetim pisanim žalbama.

Nalazi Apelacionog suda u vezi sa navodima odbrane

Apelacioni sud je najpre utvrdio da je prvostepeni sud postupao u skladu sa zakonskim odredbama o suđenju u odsustvu, pošto je utvrđeno da optuženi nisu dostupni pravosudnim organima Republike Kosovo.

Drugostepeni sud je, nakon analize žalbenih navoda odbrane, utvrdio da su u izreci presude jasno opisani svi elementi krivičnog dela, zbog čega je izreka jasna, razumljiva i potpuna.

Kada je reč o navodima o pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju, Apelacioni sud je konstatovao da je Osnovni sud izvršio potpunu i sveobuhvatnu analizu svakog dokaza pojedinačno, kao i u vezi sa drugim dokazima.

„Došavši do zaključaka zasnovanih na celini dokaza da su optuženi, zajedno sa drugim uniformisanim i naoružanim licima, upotrebom sile seksualno zlostavljali žrtvu, kako je opisano u izreci pobijane presude“, navodi se u odluci Apelacionog suda.

Drugostepeni sud je takođe ocenio kao neosnovane navode branioca optuženog Rajkovića, advokata Todorovića, da svedoci koje je predložilo Tužilaštvo nisu identifikovali njegovog branjenika. Prema oceni Apelacionog suda, neposredna žrtva krivičnog dela dosledno je davala detaljne opise osoba koje su je napale u svim svojim iskazima, a Rajkovića je identifikovala i na fotografiji.

Dalje, Apelacioni sud je utvrdio da nisu osnovani ni navodi braniteljke optuženog Denića, advokatice Milošavljević, da optuženi nije identifikovan. U iskazima žrtve jasno je navedeno da je upravo Denić odvukao žrtvu u sobu i izvršio seksualno nasilje, a identifikovan je i na fotografiji.

U odluci se navodi i da je očevidac događaja izjavio da je optužene Rajkovića i Denića poznavao još pre rata, jer su radili kao policajci, pri čemu je naveo čak i tačnu lokaciju Rajkovićeve kuće.

Prema oceni Apelacionog suda, neosnovan je i žalbeni navod da vreme izvršenja krivičnog dela nije precizno utvrđeno. U obrazloženju presude Osnovnog suda ovo pitanje je posebno razmatrano i utvrđeno je da nije bilo moguće utvrditi tačan datum događaja, ali je dokazano da se dogodio u drugoj polovini maja 1999. godine.

Apelacioni sud je zbog toga ocenio da nedostatak preciznog datuma ne čini činjenični opis krivičnog dela nejasnim niti ugrožava pravo optuženog na odbranu.

Kao neosnovane ocenjeni su i navodi odbrane Denića da nedostaju materijalni dokazi, poput DNK analize ili medicinsko-forenzičkih izveštaja, koji bi potvrdili njegovu individualnu odgovornost. Apelacioni sud je obrazložio da je činjenica seksualnog nasilja nad žrtvom potvrđena njenim iskazom i iskazima očevidaca.

Ovu činjenicu, prema Apelacionom sudu, potvrđuje i priznanje statusa žrtve seksualnog nasilja tokom rata konkretnoj žrtvi od strane Vladine komisije za priznavanje i verifikaciju statusa osoba seksualno zlostavljanih tokom Oslobodilačkog rata na Kosovu.

„U tom smislu, sud je ocenio da nedostatak materijalnih dokaza, poput medicinskih ili forenzičkih dokaza, ne dovodi u pitanje verodostojnost iskaza žrtve, jer su okolnosti oružanog sukoba, raseljavanje civilnog stanovništva i stanje nesigurnosti u tom periodu uticali na to da pribavljanje takvih dokaza bude otežano ili nemoguće“, navodi se u odluci Apelacionog suda.

Apelacioni sud je ocenio da su neosnovani i žalbeni navodi odbrane o povredi Krivičnog zakona, dodajući da postupci izvršeni nad žrtvom predstavljaju teško kršenje njenog fizičkog i psihološkog integriteta i nečovečno postupanje prema civilnom licu tokom oružanog sukoba.

U odluci Apelacionog suda navodi se da iskazi žrtve i drugih svedoka potvrđuju da su optuženi Rajković i Denić bili pripadnici srpskih policijskih snaga, dok iz opisa krivičnog dela u optužnici proizlazi osnovana sumnja da su, zajedno sa drugim neidentifikovanim licima, učestvovali u izvršenju fizičkog i seksualnog nasilja nad žrtvom.

Zbog toga je Apelacioni sud ocenio da su ispunjeni elementi saizvršilaštva, jer su krivične radnje izvršili pripadnici naoružanih srpskih policijskih snaga koji su delovali zajedno i koordinisano, pri čemu je svaki od njih doprineo izvršenju krivičnog dela.

Neosnovanim su ocenjeni i navodi da nisu individualizovane radnje optuženih, jer, prema Apelacionom sudu, iz izreke presude proizlazi da su za svakog optuženog opisane konkretne radnje koje mu se stavljaju na teret.

Konkretno, ističe se da optužnica opisuje radnje najpre optuženog Denića, koji je silom i upotrebom fizičkog nasilja odveo žrtvu i izvršio prvi čin seksualnog nasilja, dok su za optuženog Rajkovića opisane njegove radnje učešća u izvršenju seksualnog nasilja nad žrtvom.

„Shodno tome, krivična odgovornost svakog optuženog jasno je individualizovana i ne postoji nejasnoća u vezi sa radnjama za koje su proglašeni krivima“, navodi se dalje u odluci Apelacionog suda.

Na osnovu ovih okolnosti, Apelacioni sud je zaključio da je Osnovni sud pravilno primenio Krivični zakon i da su u konkretnom slučaju utvrđeni svi elementi krivičnog dela „Ratni zločini protiv civilnog stanovništva“.

Apelacioni sud je ocenio da je prvostepeni sud, prilikom određivanja vrste i visine kazne Rajkoviću i Deniću, pravilno primenio odredbe o odmeravanju kazne i uzeo u obzir sve relevantne okolnosti.

Prema Apelacionom sudu, u obrazloženju presude navedene su ocene olakšavajućih okolnosti, pri čemu je Osnovni sud ocenio da ne postoji nijedna naročito olakšavajuća okolnost, kao i otežavajućih okolnosti, među kojima su priroda, težina i visok stepen opasnosti krivičnog dela, povređene zaštićene vrednosti, način izvršenja krivičnog dela i naročito teške posledice nanete žrtvi, koje ona trpi i danas.

Kao otežavajuću okolnost Apelacioni sud je potvrdio i činjenicu da je žrtvu silovala grupa lica pod ozbiljnom pretnjom po njen život, u njenoj kući i u prisustvu njenog supruga, koji je bio prinuđen da ovaj događaj proživljava uz stalnu pretnju po sopstveni život.

Zbog toga je Apelacioni sud zaključio da navodi odbrane optuženog Denića o olakšavajućim okolnostima, uključujući činjenicu da ranije nije bio osuđivan, porodične okolnosti i protek dugog vremenskog perioda od izvršenja krivičnog dela, ne mogu imati prednost u odnosu na utvrđene otežavajuće okolnosti.

Krivično veće Apelacionog suda razmatralo je i žalbu zastupnice oštećene strane, advokatice Makifete Saliuke, i utvrdilo da žalba nije dozvoljena, jer oštećena strana ne može da podnese žalbu na krivičnu sankciju za krivično delo „Ratni zločin protiv civilnog stanovništva“ za koje su optuženi Rajković i Denić.

Prema Apelacionom sudu, takva žalba može se podneti za krivična dela trgovine ljudima, nasilja u porodici, protiv života i tela, protiv seksualnog integriteta, protiv bezbednosti javnog saobraćaja, kao i u vezi sa imovinsko-pravnim zahtevom kada je optuženi proglašen krivim, te za troškove krivičnog postupka koji su sa tim povezani.

Dakle, na kraju je Veće Apelacionog suda, nakon razmatranja svih žalbenih navoda branilaca optuženih i ocene pobijane presude, utvrdilo da prvostepena presuda nije zahvaćena bitnim povredama odredaba krivičnog postupka, da su pravilno primenjene odredbe o suđenju u odsustvu, da je činjenično stanje pravilno i potpuno utvrđeno i da je Krivični zakon pravilno primenjen, kako u pravnoj kvalifikaciji krivičnog dela, tako i prilikom odmeravanja kazne.

Odluku Apelacionog suda u ovom predmetu donelo je veće u sastavu: Avni Mehmeti – predsednik Veća Apelacionog suda, Albina Šabani-Rama i Valon Kurtaj – članovi.

Inače, Specijalno tužilaštvo Republike Kosovo (STRK) podiglo je 27. novembra 2023. godine optužnicu protiv Ivice Rajkovića i Dragana Denića, koji se terete da su, kao pripadnici policijskih snaga Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, tokom rata na Kosovu, nakon početka bombardovanja NATO-a 24. marta 1999. godine, tokom širokog i sistematskog napada srpskih vojnih, policijskih i paravojnih snaga na albansko civilno stanovništvo na teritoriji opštine Priština, zajedno sa drugim pripadnicima ove jedinice učestvovali u proterivanju albanskog civilnog stanovništva, pljačkanju njihove imovine i vršenju fizičkog i psihičkog nasilja nad njima.

U optužnici se navodi da su upotrebom sile i drugim nečovečnim radnjama izvršili seksualno nasilje nad ženom albanske nacionalnosti.

Terete se da su u saizvršilaštvu počinili krivično delo „Zločini protiv čovečnosti“ iz člana 143. stav 1. podstavovi 1.6 i 1.7, u vezi sa članom 31. Krivičnog zakonika Republike Kosovo.