Janjić: Povratak fantazijama srpskih nacionalista

Prishtina, 19. avgust 2026. 14:06

Mere vlasti u Prištini prema srpskoj zajednici na Kosovu izazvale su nezadovoljstvo u Beogradu, a kao odgovor na to, Aleksandar Vučić je pomenuo mogućnost promene toka reke Ibar. „Da vidimo“, kako je rekao Vučić, „šta će Albanci uraditi i kako će se onda ponašati“.

Sistem Ibar-Lepenac od strateškog je značaja za snabdevanje Kosova pijaćom vodom i proizvodnju energije. Stoga je razumljivo što je ova preteća poruka izazvala veliku zabrinutost na Kosovu i u međunarodnim krugovima.

Priština ističe da međunarodno pravo i međunarodne konvencije o zaštiti prekograničnih vodnih resursa izričito zabranjuju korišćenje vode kao oružja ili sredstva političkog pritiska. Ibar je međunarodni vodotok koji izvire u Crnoj Gori, protiče kroz Kosovo, a zatim kroz centralnu Srbiju, gde se uliva u Zapadnu Moravu. Promenom njegovog toka bile bi ugrožene i druge zemlje u slivu Dunava.

Epske snove Aleksandra Vučića

Stručnjaci u Srbiji upozoravaju da je reč o veoma velikom poduhvatu koji bi mogao da traje decenijama. Zahtevao bi ogromne količine novca, dok bi preusmeravanje prirodnog toka reke kroz stenoviti teren Dinarskih planina zahtevalo obimne zemljane radove, izgradnju tunela i brana.

Takva intervencija bi takođe predstavljala pretnju od ekološke katastrofe u celom slivu reke. Profesor u penziji hidrauličkog inženjerstva i hidrologije Jovan Despotović rekao je za FoNet da su izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića o promeni toka Ibra „kao hodanje u snu“ i da je to projekat koji se ne može sprovesti u kratkom roku bez uništavanja brda i planina, kao i da se ne razmatra u skladu sa evropskim propisima.

Nove megalomanske ideje

Kada je reč o predsedniku Srbije, teško je reći da mu nedostaju megalomanske ideje. Zbog toga je teško proceniti da li je ovo tipičan nastup za domaću javnost koji će brzo biti zaboravljen ili on to zaista ozbiljno misli.

Ipak, Vučić je najavio da je pokrenuo formiranje radne grupe sastavljene od inženjera i građevinskih stručnjaka, koja bi razmatrala mogućnost promene toka reke Ibar. On to vidi kao suvereno pravo Srbije da to učini na svojoj teritoriji.

Promena toka reke Ibar pojavila se kao ideja 1985. godine, a pošto je Memorandum Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) izrađivan tih godina, ona se često pominje u tom političkom kontekstu, ali je ideja na kraju napuštena.

Fantazije srpskih nacionalista

Predsednik Upravnog odbora Foruma za etničke odnose Dušan Janjić rekao je za DW da se „od Vučića može očekivati sve, ali nisam očekivao da će se vratiti u period 1983–1985. godine, kada su počele fantazije srpskih nacionalista. Promenom toka reke Ibar želeli su da izbrišu Kosovo, a to pokazuje da nisu želeli da se Kosovom bave osim na nivou obećanja i slogana o Kosovu kao ‘srcu Srbije’. Ja ovo takođe vidim kao njegov pokušaj da izbegne odgovornost za sve što je uradio u vezi sa Kosovom – a možda i šire – kako bi dobio alibi u ovoj političkoj turbulenciji i rekao da se ništa više nije moglo učiniti“, rekao je Janjić.

Ono što je posebno zabrinjavajuće, prema njegovim rečima, „jeste to što ovo objektivno nije racionalan projekat. Ovo nije projekat koji rešava neki problem, već pre ideološki i propagandni projekat – ako ga tako možemo nazvati – koji služi za stvaranje još većih nemira i buke u regionu, kako bi ljudi pomislili da bez vas nema spasa i da će doći do poplave“, ocenio je Janjić.

Srbi žive i na Kosovu

Čini se da on uopšte nije razmišljao o tome da voda na Kosovu nije potrebna samo Albancima i da bi promena toka ugrozila i srpsku zajednicu na Kosovu.

Dušan Janjić primećuje da je „pretnja da će se naneti šteta Albancima prazna priča, jer je, na primer, kanal Dunav–Tisa–Dunav građen 20 godina u mnogo organizovanijoj i bogatijoj državi, dok bi promene na Ibru trajale 50 godina“.

„Dakle, Vučić teško da će biti u prilici da vidi kako će Albanci patiti, ali bi bili ugroženi svi stanovnici Kosova. A ono što je već očigledno narušeno jeste imidž same Srbije i njenog rukovodstva. Jer, kada javno izlazite sa takvim izjavama, svi će se pitati da li je to partner sa kojim treba sarađivati“, upozorava Janjić.

Koliko ovakve izjave ugrožavaju položaj Srba na Kosovu? Naš sagovornik smatra da je „položaj srpske zajednice na terenu narušen monopolom Srpske liste. Taj položaj je cementiran društvenom korupcijom aktivnih političkih aktera među Srbima, u toj zajednici ne postoji višestranački sistem, a, nažalost, Evropska unija (EU) je pomogla da se on naruši. Demokratija i višestranački sistem jednostavno nisu bili tema normalizacije“, kaže Janjić.

Misionar ili Sizif?

Predsednik Srbije suočava se i sa brojnim kritikama na unutrašnjem planu. Lider stranke SRCE, Zdravko Ponoš, rekao je da, „dok Vučić pokušava da postane misionar, najpre bi trebalo da pokuša da reši problem kanalizacije u Borči (naselju u Beogradu)“.

Međutim, Dušan Janjić smatra da je drugo poređenje mnogo prikladnije: „Mislim da ovo zaista ima epsku dimenziju tih nastupa kao dela predizborne kampanje, ali mi se čini da ovde ipak imamo više posla sa mitom o Sizifu. Zbog toga je čitava spoljna politika sada angažovana na amortizovanju svega što se dešava na unutrašnjem planu kako bi se očuvala vlast“, zaključuje Janjić.