Zašto je BIA zainteresovana za „islamističke krugove“ na Kosovu

Priština, 19. avgust 2026. 08:23

Dva slučaja špijunaže na Kosovu pokazuju interesovanje Bezbednosno-informativne agencije Republike Srbije (BIA) za ljude povezane sa radikalnim islamističkim krugovima – od prikupljanja informacija do, prema kosovskom tužilaštvu, identifikacije ljudi koji bi mogli poslužiti kao mete za kontakt i regrutovanje. Iako stručnjaci kažu da takve aktivnosti mogu imati bezbednosne i antiterorističke svrhe, upozoravaju da bi mogle biti i deo šire strategije Beograda za stvaranje obaveštajnih mreža i proširenje političkog uticaja na Kosovu, piše Slobodna Evropa. Kosovske vlasti uhapsile su Fehima Salija 13. avgusta zbog sumnje da je počinio krivično delo špijunaže, krivično delo kažnjivo sa najmanje pet godina zatvora. U zahtevu Specijalnog tužilaštva Kosova za određivanje pritvora, u koji je imao uvid Radio Slobodna Evropa (RSE), navodi se da je Sali službeniku BIA pružio informacije o političkoj situaciji na Kosovu i da je identifikovao članove Kosovske obaveštajne agencije. Prema istom dokumentu, on je takođe pružio informacije o osobama „koje pripadaju vehabijskoj sekti“, kao i drugim osobama „koje je kasnije predložio službeniku BIA kao moguće mete za kontakt i regrutovanje“. Tužilaštvo je navelo da se među dokazima nalaze transkripti razgovora „iz kojih proizilazi da je osumnjičeni uspostavio i održavao kontakte sa službenikom BIA i da je pružao relevantne informacije i razne oblike pomoći prilikom regrutovanja drugih osoba“. Sali, koji je takođe državljanin Srbije, putovao je u Srbiju. Tokom pretresa njegovog doma, kod njega su pronađena četiri telefona i 40.000 evra. „Osnovanu sumnju potvrdio je i sam iskaz okrivljenog, koji detaljno opisuje njegove inkriminišuće radnje, navodeći načine i mesta komunikacije i pružanja informacija i pomoći srpskoj BIA“, navodi se u zahtevu Specijalnog tužilaštva za pritvor od 30 dana, koji je sud odobrio. REL se obratio srpskoj BIA povodom ovih optužbi, ali nije dobio odgovor. Ovo nije jedini slučaj. U junu ove godine, Osnovni sud u Prištini osudio je Hisrija Selimija na šest godina zatvora zbog špijunaže u korist BIA, za koju je, prema optužnici, radio više od 15 godina. Selimi je krajem 2015. godine putovao u Siriju i pridružio se terorističkoj organizaciji Islamska država. Nakon povratka na Kosovo, odslužio je zatvorsku kaznu zbog učešća u terorističkim organizacijama. Tužilaštvo je tvrdilo da je BIA-i pružio informacije o broju Albanaca koji su se pridružili Islamskoj državi, njihovoj organizaciji i aktivnostima u Siriji, kao i druge informacije nakon povratka na Kosovo. Prema optužnici, za ove informacije je od BIA dobijao do 700 evra mesečno. Selimi je negirao optužbe i izjasnio se da nije kriv. Predrag Petrović iz nevladine organizacije Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) smatra da se prikupljanje podataka o radikalizovanim grupama može objasniti bezbednosnim interesima Srbije. Međutim, stručnjak za bezbednost i spoljnu politiku sa sedištem u Vašingtonu, Adrijan Štuni, kaže da to pitanje treba posmatrati i u širem kontekstu aktivnosti srpskih službi na Kosovu. Štuni, saradnik Međunarodnog centra za borbu protiv terorizma, kaže za REL da obaveštajni podaci o ekstremističkim islamističkim mrežama i trendovima radikalizacije imaju jasnu vrednost za borbu protiv terorizma i praćenje pretnji. Ali, prema njegovim rečima, slučajevi Salija i Selima – posmatrani zajedno sa širim prioritetima Srbije na Kosovu – „ukazuju na ciljeve koji prevazilaze ovo“. „Srpska BIA i njene povezane službe vide Kosovo kao ključno pitanje nacionalne bezbednosti, a ne kao običnu metu stranih obaveštajnih službi“, kaže Štuni. U tom kontekstu, dodaje da operacije vezane za Salija i Selima takođe treba posmatrati kao deo širih prioriteta usmerenih na „održavanje politike nepriznavanja Kosova, izgradnju i proširenje poluga uticaja na Kosovu i ograničavanje konsolidacije Kosova kao suverene države“. Petrović, u međuvremenu, ocenjuje da Srbija „precenjuje“ rizik od nasilnog terorizma i ekstremizma koji bi mogao da proizilazi iz salafističkih zajednica, kako bi predstavila region zapadnim zemljama kao prostor sa destabilizujućim potencijalom, ali i kao moguću pretnju samoj Evropi. „Na neki način, izgleda kao da igraju na kartu straha koja i dalje postoji u vezi sa ovim pitanjem“, kaže Petrović za REL. Da li BIA pokušava da ojača salafističke mreže na Kosovu? Izvor iz kosovskog tužilaštva rekao je za REL da srpska obaveštajna služba „aktivno radi na stvaranju slike negativnije za Kosovo“ i da je jedan od načina da se to uradi „jačanje salafijskih/vahabijskih mreža i podsticanje formiranja većih grupa“. „Cilj je da se ojača određeni narativ i predstavi međunarodnoj zajednici, tvrdeći da vehabijske mreže postoje na Kosovu i da zbog toga zemlja nije u stanju da funkcioniše samostalno kao demokratska država“, rekao je izvor. REL nije bio u mogućnosti da nezavisno potvrdi tvrdnju da BIA pokušava da ojača takve mreže na Kosovu. Adrian Štuni kaže da se mora napraviti jasna razlika između prikupljanja obaveštajnih podataka i praćenja dešavanja unutar radikalizovanih zajednica, s jedne strane, i identifikovanja i predlaganja potencijalnih regruta sa ciljem proširenja mreže agenata, s druge strane. „Ovo je šira slika, koja je u skladu sa načinom na koji države sa nerešenim teritorijalnim sporovima obično usmeravaju rad svojih obaveštajnih službi“, kaže on. Štuni ističe da su od 2024. do 2026. godine kosovske vlasti hapsile ljude različitih profila zbog sumnje da su sarađivali sa srpskom obaveštajnom službom. Prema navodima kosovskih istražnih organa u ovim slučajevima, osumnjičeni su bili bavi se, između ostalog, prikupljanjem operativnih policijskih podataka, identifikovanjem zvaničnika Kosovske obaveštajne agencije, uticanjem na narative o ratnim događajima, prikupljanjem političkih i situacionih informacija na terenu i kompromitovanjem institucija. Među ljudima koji se suočavaju sa optužbama za špijunažu pred pravosudnim organima na Kosovu su Bojan Jevtić, poručnik Kosovske granične policije, i Jelena Đukanović, koja je radila za Organizaciju za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) na Kosovu. Zašto su salafističke mreže od interesa za BIA? Predrag Petrović iz BCBP kaže da su Kosovo i Bosna i Hercegovina dva glavna žarišta islamističkog ekstremizma na Zapadnom Balkanu i da interesovanje srpske obaveštajne službe za ovaj fenomen nije novo. „Cilj je da se preko ljudi koje ste regrutovali steknu saznanja o njihovim aktivnostima, kako bi se sprečili rizici i pretnje po bezbednost Srbije, jer je vehabijska zajednica identifikovana kao okruženje iz kojeg potencijalno mogu da se pojave nasilni ekstremisti, čak i teroristi“, kaže Petrović. Još jedno interesovanje srpske obaveštajne službe za prikupljanje informacija o islamističkim mrežama, prema Petroviću, jeste mogućnost deljenja ovih podataka sa zapadnim bezbednosnim službama, za koje je ovo pitanje visoko na listi prioriteta. „Salafijske ili vehabijske zajednice su pod stalnim nadzorom ovih bezbednosnih službi. Na ovaj način, srpska služba se pozicionira kao relevantan partner za razmenu informacija i kao akter koji može imati važne podatke sa terena“, kaže Petrović. Štuni, s druge strane, ocenjuje da regrutovanje unutar radikalnih islamističkih mreža može takođe ukazivati na pokušaje da se „instrumentalizuju u funkciji ciljeva Srbije ili obaveštajne službe, što prevazilazi pasivno praćenje bezbednosnih dešavanja“. „Održavanje mreža agenata unutar osetljivih društvenih i verskih krugova stvara mogućnosti za budući uticaj, destabilizaciju ili eksploataciju kriza. Kao što je ranije objašnjeno, ovo je u skladu sa dugoročnijim obrascima delovanja srpskih obaveštajnih službi na Kosovu, koje imaju za cilj da ograniče potpunu konsolidaciju vlasti Prištine i da stvore ili iskoriste nestabilnost kada to služi širim interesima“, kaže on. Štuni naglašava da bi eventualni prodor srpske BIA u radikalne islamističke mreže na Kosovu mogao imati posledice po unutrašnju bezbednost Kosova, međuetničke odnose i već krhke odnose između Kosova i Srbije.