Neuspeli špijunski napori Srbije na Kosovu

Priština, 16. avgust 2026. 20:42

Sukob između Kosova i Srbije ne odvija se samo u diplomatiji, na severu zemlje ili u političkim izjavama lidera. Jedan od najvažnijih, ali istovremeno i manje vidljivih frontova jeste obaveštajni.

Tamo nema protesta, konferencija za štampu niti kamera. Postoje tajni kontakti, ljudski resursi, informacije prikupljene na terenu, identifikacija osoba sa pristupom podacima i pokušaji izgradnje mreža koje mogu dugo da funkcionišu, a da ne budu otkrivene.

Slučajevi poslednjih godina pokazuju da ova aktivnost nije nestala. Naprotiv, ona se nastavlja. Ali nešto drugo se menja. Kosovske institucije sve više uspevaju da otkriju ovu aktivnost i izvedu je pred lice pravde.

Nedavno hapšenje Fehima Salija, 13. avgusta, je najnoviji primer i možda jedan od najznačajnijih slučajeva za razumevanje kako takva operacija može da funkcioniše.

Sali je uhapšen na graničnom prelazu u Merdaru, u zajedničkoj operaciji KOA, Kosovske policije i Specijalnog tužilaštva. Osnovni sud u Prištini mu je potom odredio jednomesečni pritvor. Sumnja se da je duže vreme sarađivao sa BIA i da je održavao kontakt sa službenikom BIA, identifikovanim kao Želimir Matović.

Ali ono što slučaj čini posebnim nije samo sumnja na prenošenje informacija.

Prema dosijeu tužilaštva, Sali se sumnjiči da je pružao informacije o političkoj situaciji na Kosovu, da je identifikovao službenike Kosovske obaveštajne agencije i da je neke od njih fotografisao. Tužilaštvo takođe tvrdi da je pružao informacije o drugim ljudima i da je neke od njih predložio kao moguće mete za kontakt i regrutovanje od strane BIA.

Ako se ovi navodi dokažu na sudu, onda se slučaj ne odnosi samo na jednu osobu koja prikuplja informacije za stranu službu. To ukazuje na mnogo širi napor, naime identifikovanje meta, uspostavljanje kontakata i potencijalno širenje mreže izvora unutar Kosova.

Od „Pande“ do slučaja Rašković: Da li se vraća poznati beogradski propagandni model?

Obaveštajna služba ne mora da dobija svaku informaciju direktno od najviših institucija. Često traži ljude koji imaju pristup određenim informacijama, poznanstva sa važnim pojedincima ili mogućnost da identifikuju druge ljude koji bi mogli biti regrutovani.

U Salijevom slučaju, prema Tužilaštvu, sumnja se upravo na takav mehanizam.

Tokom pretresa njegove kuće, zaplenjeno je oko 39.500 evra, 500 srpskih dinara i četiri mobilna telefona. Tužilaštvo takođe kaže da je deo novca povezan sa sumnjivom špijunskom aktivnošću.

Štaviše, Salijev profil čini slučaj važnim sa obaveštajne tačke gledišta.

On je nastavnik u srpskom obrazovnom sistemu na Kosovu i ranije je bio deo Konsultativnog saveta za zajednice pri Predsedništvu Kosova. To samo po sebi ne dokazuje bilo kakvu nezakonitu aktivnost, ali pokazuje da osoba može godinama da izgradi mrežu kontakata u različitim oblastima javnog i institucionalnog života.

I ovde je najnoviji slučaj povezan sa nizom drugih slučajeva.

Bedri Šabani i Muharem Ćerimi su dva državljanina Kosova koji se suočavaju sa optužbama za špijunažu u korist BIA. Obojica su se izjasnili da nisu krivi i proces protiv njih se nastavlja, stoga se njihova krivična odgovornost ne može smatrati dokazanom.

Ali i sama optužnica protiv njih je značajna za razumevanje vrste informacija koje su navodno od interesa za srpsku službu.

Šabanijev slučaj je, prema optužnici, povezan sa informacijama o OVK, njenim pripadnicima i nadređenima, dok je Ćerimi, koji je ranije služio u Kosovskoj policiji, takođe optužen za špijunažu.

Ovo pokazuje važan element obaveštajnog ratovanja. Vredne informacije nisu samo one koje se odnose na ono što se danas dešava.

Za obaveštajnu službu, istorijske informacije, bezbednosne strukture, bivši članovi institucija, društvene mreže i ljudi sa pristupom određenim zajednicama takođe mogu imati operativnu vrednost.

Ova linija uključuje i slučaj Fatmira Šeholija, koji je od 2025. godine pod sumnjom za špijunažu i kome je produžen pritvor. Čak i u ovom slučaju, mora se napraviti razlika između sumnje i krivice dokazane sudskom odlukom.

Zatim, tu su slučajevi koji su već prešli u drugu fazu, onu sudskih kazni.

U aprilu ove godine, Osnovni sud u Prištini osudio je Jelenu Đukanović, bivšu zaposlenu u OEBS-u, na šest godina zatvora zbog špijunaže za BIA.

Presudom je proglašena krivom za saradnju sa srpskom službom i odavanje osetljivih informacija vezanih za Kosovo.