Vrajoli: Kosovo treba zaštititi od verskog ekstremizma i propovednika iz inostranstva koji podstiču netoleranciju i isključivost

Priština, 15. avgust 2026. 10:55

Verski ekstremizam i različiti oblici radikalizacije i dalje su pitanja koja zahtevaju pažnju bezbednosnih institucija, posebno kada je reč o ideologijama koje mogu podsticati netoleranciju, podele, isključivanje ili diskriminaciju. U tom kontekstu, aktivnosti verskih propovednika izvan Kosova predstavljaju aspekt koji, prema mišljenju bezbednosnih stručnjaka, treba pažljivo procenjivati, uz fokus na sadržaj poruka i njihov mogući uticaj na društvo.

Ovo pitanje ponovo je dospelo u žižu pažnje nakon što je Policija Kosova u četvrtak u Peći privela bosanskohercegovačkog propovednika Elvedina Pezića, pre verskog događaja koji je trebalo da bude održan u Vitomirici.

Izvršni direktor Kosovskog centra za bezbednosne studije (QKSS) Mentor Vrajoli rekao je za Veritasinfo da slučaj treba tretirati pažljivo i na osnovu činjenica koje su proverile nadležne institucije. Prema njegovim rečima, na osnovu onoga što je javno objavljeno, Pezić promoviše tumačenja islama sa salafističkim tendencijama i poznat je po kontroverznim stavovima o društvenim pitanjima.

„Zabrinutost ne treba da bude ograničena samo na određenu kategoriju, već na svaku poruku koja može ugroziti građansku ravnopravnost, ljudsko dostojanstvo, društvenu koheziju i demokratske i pluralističke vrednosti“, kaže Vrajoli.

On ističe da institucije reda i bezbednosti treba da utvrde, na osnovu konkretnih dokaza, da li neka verska aktivnost prekoračuje ono što je zakonom dozvoljeno. Prema njegovim rečima, treba analizirati sadržaj predavanja, njihov uticaj na javni red i da li podstiču mržnju, diskriminaciju ili ugrožavanje prava drugih.

„Institucije treba da preduzmu oprezne i održive preventivne mere kako bi se sprečilo da Kosovo postane prostor za uticaje koji mogu ugroziti društvenu koheziju, građansku ravnopravnost i poštovanje ljudskog dostojanstva“, navodi on.

Vrajoli, međutim, kaže da u ovoj fazi ne treba izvoditi šire zaključke samo na osnovu slučaja Pezića. U nedostatku zvaničnih rezultata institucija, prema njegovim rečima, slučaj pre svega treba posmatrati kao „konkretnu institucionalnu meru koja se odnosi na sprečavanje određene aktivnosti“.

On ocenjuje da slučaj ipak služi kao podsetnik na potrebu kontinuiranog praćenja svih oblika ekstremizma i radikalizacije, čak i kada se oni ne ispoljavaju kroz nasilje.

„Smanjenje nivoa pretnje ne znači potpuno nestajanje faktora rizika“, kaže Vrajoli, dodajući da je izazov danas manje povezan sa mobilizacijom za strane sukobe ili strukturisanim ekstremističkim organizacijama, a više sa dugoročnim uticajem isključujućih ideologija.

Prema njegovim rečima, takve ideologije mogu ograničiti toleranciju i prihvatanje različitosti u društvu. Zbog toga institucije treba da nastave profesionalno i proporcionalno praćenje ovih pojava, sa fokusom na prevenciju, edukaciju i jačanje društvene otpornosti.

Istovremeno, Vrajoli naglašava da borba protiv ekstremizma treba da se vodi bez stigmatizacije određenih zajednica ili vernika, uz jasno razlikovanje između praktikovanja verske vere i širenja ideologija koje mogu ugroziti prava i slobode drugih.