Kosovski film „Dua” suočava se sa srpskom propagandom uoči regionalne premijere

Priština, 14. avgust 2026. 9:10

Film koji represiju Srbije na Kosovu šalje u prestižnu trku za „Oskara“, „Dua“ Bljerte Bašoli, našao se na meti srpskih medija, koji su pokušali da ospore filmsku priču, negirajući srpske zločine i genocid.

Pored brojnih reakcija na društvenim mrežama nakon nominacije za „Academy Awards“, film je privukao pažnju i srpskog portala „Srbija Danas“. U članku objavljenom pod naslovom „Albanci iskoristili ime Due Lipe za novi film: Srbiju proglasili okupatorom Kosova, a brojni detalji razbesneli ljude na društvenim mrežama“, portal provocira javnost negiranjem srpskih zločina na Kosovu.

Prema njihovim navodima, film, čiji su scenario napisale Bašoli i Nikol Boržea, pokušava da prikaže „Srbiju kao okupatora Kosova“, navodeći da film uspeva da Srbe prikaže „isključivo kao nasilne i agresivne ljude“.

Portal komentariše film a da ga još nije pogledao, već samo na osnovu procene objavljenih trejlera na društvenim platformama. To čini u trenutku kada „Dua“ još nije imala regionalnu premijeru.

Sa svetske premijere na prestižnom Filmskom festivalu u Kanu u Francuskoj, u maju ove godine, film se vratio kući sa nagradom za scenario „SACD“, koju dodeljuje Nedelja kritike – „Semaine de la Critique“.

U međuvremenu, regionalnu premijeru imaće narednih dana na 32. izdanju Sarajevo Film Festivala, koji će biti održan od sutra do 21. avgusta.

Sve što srpski portal navodi kao argumente potkrepljuje sa nekoliko stranih recenzija i portala koji su pisali o filmu.

Štaviše, ovaj portal svoje srpske nacionalističke stavove zasniva na argumentu da je Kosovo bilo deo Jugoslavije i da, prema toj logici, „ne možeš okupirati svoju teritoriju“.

Podnaslovom „Problematičan narativ na mreži X: Da li je moguća ’okupacija’ sopstvene teritorije?“, portal „Srbija Danas“ nastavlja svoju argumentaciju, navodeći: „U vreme kada se odvija radnja filma (kraj 90-ih), Kosovo je bilo sastavni deo suverene teritorije Savezne Republike Jugoslavije (odnosno Srbije), međunarodno priznate. Stoga, prema ovom argumentu, pravno i faktički nije moguće da država ’okupira’ sopstvenu teritoriju“.

Dok ekipa koja je realizovala film priprema njegovo predstavljanje u Sarajevu, gde će se takmičiti za glavnu festivalsku nagradu „Srce Sarajeva“, zajedno sa drugim kosovskim filmom „Shame and Money“, čiji su scenario i režiju potpisali Visar Morina, za njih takve propagandne izjave ostaju bez značaja i žele da puste da film sam govori o istorijskoj stvarnosti Kosova.

Zekiri: Tekstovi srpskih medija nas ne uznemiravaju, bili smo ovde i nema propagande

Direktorka institucije koja je dala zeleno svetlo za slanje filma „Dua“ na „Oskara“, Kosovskog kinematografskog centra, Bljerte Zekiri, rekla je za RTK da srpska propaganda daje još veći glas filmu koji prikazuje tužnu istoriju zemlje.

„Tekst srpskih medija o filmu ’Dua’ i kosovskoj kinematografiji uopšte nas ni najmanje ne uznemirava, naprotiv, cenimo to što daje još veći glas filmu koji je snimljen i za koji sa punom sigurnošću mogu da kažem da nije propaganda, jer smo svi mi ovde i proživeli smo period pre rata, rat i posleratni period“, rekla je ona.

Zekiri je rekla da je, kada je film imao zatvorenu projekciju na Kosovu, „cela sala, bez izuzetka, izašla uplakana, jer su videli stvarnost kakvu nikada ranije nismo videli u filmovima“.

„Posebno smo srećni što će nas ovaj film ove godine predstavljati u trci za ’Oskara’, jer je to priča koju smo svi proživeli. Takav film smo željno iščekivali i srećni smo što ga konačno imamo. Nadamo se da će ovo biti samo početak filmova koji čuvaju teme koje su nas sve obeležile i izgradile“, ocenila je ona.

Bajgora: Najbolji odgovor na tvrdnje o propagandi – pozitivne međunarodne kritike

Jedan od producenata filma, Valon Bajgora, rekao je da su reakcije na film „Dua“ bile očekivane, imajući u vidu činjenicu da obrađuje bolan period istorije.

On je rekao da je potpuno jasno da je film zasnovan na stvarnim događajima, izgrađen na stvarnim iskustvima hiljada porodica koje su živele u tom periodu na Kosovu i da, kao takav, ne može biti propagandistički.

„Ono što mi je zanimljivo jeste da je deo ovih kritika došao od ljudi koji nisu pogledali film. Veoma je teško suditi o umetničkom delu a da ga niste pogledali“, ocenio je on.

„S druge strane, film je prikazan na Filmskom festivalu u Kanu, gde je osvojio nagradu za najbolji scenario, i dobio je izuzetno veliki broj pozitivnih kritika međunarodnih medija i kritičara. Za mene je to najbolji odgovor na tvrdnje da je film propaganda. Kada filmski profesionalci iz celog sveta ocenjuju film kao umetničko delo univerzalne vrednosti, to govori mnogo više od bilo kakvog napada koji se dešava pre nego što je film pogledan“, naglasio je Bajgora.

Dalje je rekao da se u ovom filmu istorija ne prikazuje kroz politiku ili slogane, već kroz oči 13-godišnje devojčice koja pokušava da razume svet koji se ruši oko nje.

„Upravo ovaj ugao čini film ljudskim i univerzalnim“, rekao je on.

Bajgora je dalje dodao da, osim značaja učešća na „Academy Awards“ i takmičenja za prestižnu nagradu, ovo predstavlja važan trenutak za prepoznavanje jedne ljudske priče.

„’Dua’ nije samo film o Kosovu. To je film o gubitku nevinosti, o porodicama koje žive u strahu i o ljudskoj snazi da preživi. Upravo zato je njegova priča univerzalna i dotiče publiku, bez obzira na nacionalnost ili zemlju iz koje dolazi“, rekao je on.

Kosovo se vraća u prestižnu trku za „Academy Awards“ nakon trogodišnje pauze. Ove godine, kroz film „Dua“, represija Srbije prikazana je iz ugla 13-godišnje devojčice, koju u filmu tumači mlada glumica Pineja Matoši.

Ugrožavanje slobodnog života tinejdžerke, potere srpske policije i politička situacija na Kosovu u središtu su ovog filma, u kojem igraju i Arben Bajraktaraj, Kaona Matoši, Ulka Gaši, Kuštrim Hodža, Fiona Abdullahu i Mila Savić.