Iskopavanja u Zubinom Potoku, nada za otkrivanje sudbine 23 nestalih

Priština, 12. avgust 2026.11.44

Otkako su krajem jula počela iskopavanja u selu Mala Kaludra u opštini Zubin Potok, u porodici Adema Ademija, poznatog hirurga iz Mitrovice koji je nestao zajedno sa još 22 intelektualca nekoliko meseci pre završetka rata 1999. godine, ponovo se smenjuju nada i bol.

Budući da se iskopavanja obavljaju upravo na tom području, čini se da su porasle nada i optimizam da bi mogle stići vesti o njemu, jer je to mesto na kojem je Ademi, zajedno sa ostalima, poslednji put viđen.

Foto: AP/Zana Cimili

Njegov sin Erblin Ademi, koji je imao devet godina kada se poslednji put susreo sa ocem, govorio je o teskobi koja ga prati tokom gotovo 30 godina čekanja. Kako je rekao, jedno od osnovnih ljudskih prava jeste da svako ima grob na kojem može biti odat i sačuvan od zaborava.

Pravda je drugi zahtev.

„Uvek, kada bismo čuli da su iskopavanja počela, postojala su pomešana osećanja, osećanje nade i osećanje bola. Koliko god godina da prođe, bol će uvek postojati za člana porodice, posebno za roditelja. Ali, istovremeno, uvek je postojala i nada, osećaj da se konačno otkriva istina, da se konačno pronalazi grupa od 23 osobe i da se, konačno, približava kraj, baš kao što svako ljudsko biće ima pravo da ima grob koji može da se poseti, na kojem može da mu se oda počast i da ga se seća“, rekao je Ademi u intervjuu za međunarodnu novinsku agenciju Associated Press.

Oko 1.600 osoba i dalje se vodi kao nestalo iz rata, a veruje se da bi njihovi posmrtni ostaci mogli biti rasuti po neobeleženim masovnim grobnicama.

Iako je optimista, Ademi je rekao da i dalje oprezno pristupaju situaciji i da bol ne može nestati dok pravda ne bude zadovoljena za svakog nestalog.

„Da, imamo nadu, želim da kažem da imamo mnogo nade da će konačno, iako je pravda zakasnela, doći. Rekao sam da bol postaje blaži, ali ona neće nestati dok ne dobijemo konačnu pravdu, ne samo za ovu grupu žrtava, već za sve one koji su počinili zločine i učestvovali u tim velikim zločinima tokom rata na Kosovu“, rekao je Ademi.

Bekim Blakaj iz Fonda za humanitarno pravo Kosova rekao je da je ovaj proces dodatno otežao potpuno nesaradnički pristup Srbije.

„Jasno je da vlasti (Kosova i Srbije) nisu spremne da sarađuju. Takođe, postoje informacije da je ovaj svedok, etnički Srbin, koji je dao informacije o masovnoj grobnici u Kaludri, pre nekoliko dana uhapšen u Srbiji pod sumnjom za špijunažu i zbog davanja informacija i saradnje sa vlastima Kosova. Ovo je direktan primer načina na koji vlasti u Srbiji tretiraju ovo pitanje“, rekao je Blakaj.

Prema podacima Fonda za humanitarno pravo Kosova, broj nestalih osoba danas je manji od 1.600.

Iskopavanja u Kaludri, u severnoj opštini Zubin Potok, počela su krajem jula, nakon pronalaska ljudskih ostataka.

Premijer Kosova u tehničkom mandatu Aljbin Kurti rekao je da vlasti veruju da bi žrtve mogle biti nestali intelektualci, za koje se sumnja da su zarobljeni dok su pokušavali da napuste Kosovo kako bi izbegli prikupljanje i progon od strane srpskih snaga.

U maju 2023. godine Kosovo i Srbija postigli su sporazum koji je uključivao obaveze obe strane da rasvetle sudbinu nestalih osoba, ali Srbija taj sporazum nikada nije ispoštovala.