Rama odgovara Srbiji: Kosovo je suverena republika, njegova teritorija nije srpska

Priština, 11. avgust 2026. 8:0

Premijer Edi Rama odgovorio je na izjave srpskog ministra spoljnih poslova u vezi sa idejom Beograda o promeni toka reke Ibar. Rama navodi da je Kosovo suverena država i da Albaniji nije potrebna ideja „Velike Albanije“ da bi je podržala.

Rama je takođe naglasio da je reka Ibar prekogranični vodni sistem i da Srbija mora poštovati međunarodno pravo za svaki projekat koji može uticati na Kosovo.

Reakcija premijera Edija Rame dolazi nakon razmene mišljenja sa srpskim ministrom spoljnih poslova, Markom Đurićem, i albanskim ministrom spoljnih poslova, Feridom Hodžom, u vezi sa rekom Ibar i statusom Kosova.

Reakcija premijera Edija Rame na X mreži:

Veoma zanimljiva letnja razmena mišljenja između naših ministara spoljnih poslova. Iako sam očekivao odgovor o reci Ibar, nekako smo putovali od hidrologije do međunarodnog prava, napravili obaveznu pauzu kod „Velike Albanije“, prošli pored „Kosova i Metohije“ i završili u dobro poznatom muzeju srpske istorijske anksioznosti.

U Beogradu postoji neka vrsta političkog folklora koji izgleda imun na vreme: kad god Albanija govori o Kosovu, odmah se priziva „Velika Albanija“, kao da ponavljanje pretvara starog duha u validan argument.

To se neće dogoditi.

Albanija nema pravo na srpsku teritoriju i ne mora da je izmišlja. Slično tome, ne treba nam „Velika Albanija“ da bismo stali uz Kosovo.

Kosovo je posebna država. Albanci Kosova su upravo to: kosovski Albanci. Imaju svoju republiku, svoje institucije i pravo da odlučuju o svojoj budućnosti. Albanija će uvek stajati uz ovo pravo.

Srbija je izgubila Kosovo. Ponavljanje da nije izgubila možda bi poraz pretvorilo u pobedu u geografiji političke mašte, ali nažalost, mape su manje spremne da se prilagode. Teritorija Republike Kosovo nije srpska teritorija, a prirodni resursi koji se tamo nalaze nisu resursi Republike Srbije. Naši srpski prijatelji to veoma dobro znaju, uključujući i kada sedimo zajedno za evropskim stolovima.

Dakle, vratimo se na reku.

Prvobitno pitanje ostaje tačno tamo gde je Albanija stala: Ibar je prekogranični vodni sistem. Srbija je potpuno slobodna da upravlja resursima u svojoj jurisdikciji. Ono što ne može razumno da tvrdi jeste da potencijalne posledice za drugu zemlju magično prestaju na srpskoj granici.

Na kraju krajeva, upravo tome služi međunarodno vodno pravo. Reke imaju neprijatnu naviku da prate geografiju, a ne diplomatske deklaracije.

Pomenuta je i situacija srpske zajednice na Kosovu. Njihova prava su važna. Njihova bezbednost je važna. Njihova imovina, jezik, kulturno i versko nasleđe moraju biti zaštićeni. Albanija nikada nije imala poteškoća da ovo kaže, jer je to jednostavno ono što demokratska država duguje svojim građanima.

I ovde dolazimo do možda najzanimljivije akrobacije ove razmene: upozoravanja Albanije na etničku ekspanziju, dok se u istoj izjavi govori o teritoriji druge suverene države kao da je i dalje srpska teritorija. Ovo je zaista teška kontradikcija za održavanje.

Možda ovo funkcioniše unutar političkog mehura u Srbiji. Van njega, geometrija je manje popustljiva.

I da, potpuno se slažem da budućnost našeg regiona treba da bude ona u kojoj granice postepeno gube moć da nas dele. Apsolutno.

Ali postoji jedan mali uslov pre nego što granice postanu manje važne: prihvatanje granica koje već postoje. Upravo je to bio genije evropskog projekta: odvajanje nacionalne pripadnosti od teritorijalnih ambicija.

Albanci Kosova su Albanci Kosova. Albanija će stajati uz njih i uz njihovu Republiku, jer delimo zajedničku istoriju, jezik, porodicu i budućnost, ali pre svega zato što je slobodno, demokratsko i bezbedno Kosovo legitimna evropska država i neophodan deo stabilnosti našeg regiona.

U ovom stavu nema ničeg tajnog. Nikada nije ni bilo. Nema tajnih mapa. Nema skrivenih granica. Nije potrebna „Velika Albanija“ ili bilo koja druga „Velika“.

Stoga će stav Albanije ostati isti, kako u javnim tako i u privatnim razgovorima: poštujemo Srbiju, želimo dobrosusedske odnose sa Srbijom i želimo da ceo region bude deo Evrope – uključujući i Srbiju.

Ali dobrosusedstvo ne može značiti da je svaki sused Srbije primoran da večno živi po srpskoj verziji istorije.

Balkan je već skupo platio, krvlju i izgubljenim vremenom, za ovakav način razmišljanja.