Fetoši: Srpska propaganda komplikuje laži

Priština, 2. avgust 2026. 08:21

U analizi objavljenoj na Fejsbuku, direktor Instituta „Octopus“, Arben Fetoši, istakao je da hibridna strategija Srbije projektuje viktimizaciju i heroizam paralelno, ciljajući istovremeno na manipulaciju javnog mnjenja i mobilizaciju nacionalističkih snaga.

Prema njegovim rečima, ova strategija kombinuje žalosne i trijumfalističke okvire, kroz koje se postupci Kosova predstavljaju kao represija nad Srbima, dok se pojedinci osumnjičeni za ratne zločine heroizuju, a mere protiv ilegalnih struktura tumače kao napadi na celu srpsku zajednicu.

Analizirajući izveštaje srpskih medija u samo jednom danu, gde je izgradnja puta koji povezuje Kosovo sa Crnom Gorom predstavljena kao „cilj brisanja srpske istorije i naroda“, turistički vodiči Ministarstva kulture kao „plan za konačno iskorenjivanje srpskog identiteta“, hapšenja osumnjičenih za ratne zločine kao „nastavak etničkog čišćenja“ Srba, bitka u Crnoj Gori iz 19. veka kao „nastavak Kosovske bitke“, iako sa vremenskim razmakom od 487 godina, on kaže da se ova narativna šema ponavlja svakog dana, sa intenzitetom i tonom koji varira u skladu sa dinamikom domaćih i međunarodnih procesa. „Ponekad se ‘bombarduje’ više (po ruskom modelu) poricanjem i relativizacijom, kao u slučajevima godišnjica masakra u Račku ili genocida u Srebrenici, drugi put „zavetom“ i „patriotizmom“, kao u slučajevima Vidovdana, Božića ili pravoslavne Nove godine, ne zaboravljajući kampanje linča protiv „izdajnika“ ili hapšenja onih koji govore o zločinima Srbije“, naglašava Fetoši. Prema njegovim rečima, sve zajedno ocrtava hibridnu strategiju koja cilja na neuspeh Kosova, kao preduslov za projekat „Srpskog sveta“, upozoravajući da nove geopolitičke okolnosti ne onemogućavaju recikliranje trauma i tragedija iz prošlosti.

Nakon ovih okvira, on identifikuje četiri glavna cilja: demonizaciju Kosova, poricanje zločina, nacionalističku mobilizaciju i internacionalizaciju narativa o „progonu“ Srba.

Ovi ciljevi imaju za cilj da svaku akciju kosovskih institucija za vladavinu prava, pravdu i ostvarivanje suvereniteta predstave kao etničku represiju, versku pretnju ili diskriminaciju, tako da takva percepcija prodre u međunarodno javno mnjenje i ometa konsolidaciju Kosova.

Međutim, prema njegovim rečima, problem je danas složeniji zbog transformacije informacionog okruženja digitalnim tehnologijama.

Fetoši tvrdi da je pomeranje publike na onlajn platforme, algoritamska politika, lažni nalozi, efekat odjeka i viralnost stvorilo povoljnije uslove za manipulaciju mnjenjem, dok je veštačka inteligencija značajno smanjila troškove i vreme potrebno za izradu tekstova, audio zapisa… i video zapise, što otežava razlikovanje činjenica od manipulacije.

Pozivajući se na Strateški koncept NATO-a iz 2022. i najnoviju literaturu o hibridnim pretnjama, on naglašava da je informacioni prostor postao jedno od glavnih bojišta geopolitičkog rivalstva, dok je uticaj na percepciju postao jednako važan kao i vojni kapaciteti.

Prema Fetošiju, upravo tu leži opasnost od tumačenja koja na prvi pogled mogu delovati apsurdno: digitalno okruženje je omogućilo beskrajno umnožavanje i ponavljanje, stvarajući veliku disproporciju u odnosu između dezinformacija i istine.

„Istorijska činjenica, dokument ili odluka Međunarodnog suda pravde o genocidu se ne poništava, već se u digitalnom prostoru svakodnevno suočava sa mnoštvom sadržaja koji je poriču ili rekonfigurišu“, naglašava Fetoši.

Iz tog razloga, smatra da se istina više ne može braniti samo ponovnim objavljivanjem činjenica, već zahteva kontinuirano i proporcionalno ponovno dokumentovanje sa intenzitetom narativnog rata.

Prema njegovim rečima, odgovor na takve pretnje zahteva koordinisane kapacitete protiv „epistemskog zarobljavanja“, stratešku komunikaciju i dugoročna ulaganja u medijsko obrazovanje generacija. „Samo razvojem zaštitnih mehanizama protiv istine može se garantovati demokratska održivost i izbeći zamke manipulacije u eri hibridnog ratovanja“, zaključuje Fetoši.