Šalja: Svaku nelegalnu kameru na severu treba tretirati kao potencijalnu pretnju po bezbednost

Priština, 1. avgust 2026. 10:25

Stručnjak za bezbednost Drizan Šalja smatra da postavljanje ilegalnih kamera na severu Kosova treba analizirati u kontekstu hibridnog ratovanja i metoda prikupljanja obaveštajnih podataka, ističući da tehnologija sve više zamenjuje tradicionalne mreže za terenske operacije.

Prema Šaljinim rečima, kad god Srbija izgubi kapacitet da deluje putem svojih terenskih struktura, ona, prema njegovoj analizi, „preusmerava svoju aktivnost ka metodama hibridnog ratovanja“, koristeći tehnološka sredstva kako bi obezbedila kontinuirano prikupljanje informacija.

On tvrdi da ako ilegalno postavljene kamere rade sa aktivnim SIM karticama i internet konekcijom koja omogućava neprekidan prenos, onda se ne mogu smatrati samo uređajima za snimanje. „Imamo posla sa infrastrukturom sposobnom da prikuplja obaveštajne podatke u realnom vremenu“, kaže Šalja, dodajući da bi takva mreža mogla da prati kretanje kosovskih bezbednosnih institucija i međunarodnih partnera.

Prema njegovim rečima, cilj takve infrastrukture ne bi bio samo praćenje puteva, već i izgradnja operativne panorame o kretanju Kosovske policije, taktičkim procedurama, kontrolnim punktovima, kao i aktivnostima KFOR-a, EULEKS-a i drugih međunarodnih mehanizama. U svojoj analizi, takve informacije bi mogle biti korišćene za planiranje i koordinaciju od strane aktera koji imaju za cilj da ospore institucionalni autoritet Republike Kosovo.

Šala naglašava da uklanjanje kamera treba posmatrati kao više od tehničke akcije. „To predstavlja operaciju protiv potencijalne infrastrukture za prikupljanje obaveštajnih podataka“, piše on, dodajući da je u savremenim sukobima kontrola informacija jednako važna kao i kontrola teritorije.

On ceni rad Kosovske policije u identifikaciji i uklanjanju uređaja, ali naglašava da istrage ne bi trebalo da se zaustave samo na njihovom demontiranju. Prema njegovim rečima, vlasti bi trebalo da identifikuju organizatore, finansijere i administratore mreža, kao i da provere ko finansira SIM kartice, internet saobraćaj i odredište prenetih podataka.

U tom kontekstu, Šala smatra da bi jedna od glavnih linija istrage trebalo da bude provera svake moguće veze sa srpskim državnim strukturama, uključujući, prema njegovim rečima, Srpsku bezbednosno-obaveštajnu agenciju (BIA). On naglašava da samo ako nadležne institucije dokažu takvu vezu, onda bi se slučaj mogao kvalifikovati kao organizovana operacija prikupljanja obaveštajnih podataka uz državnu podršku.

Na kraju svoje analize, Šalja pokreće niz pitanja koja, prema njegovim rečima, zahtevaju odgovore od nadležnih institucija. On pita ko je instalirao i administrirao kamere, da li organizovane mreže za nadzor još uvek postoje na terenu, kakav je bio nivo međuinstitucionalne koordinacije i kakvu ulogu imaju obaveštajni mehanizmi KFOR-a i strukture za praćenje EULEKS-a u identifikaciji takve infrastrukture.

„Odgovori na ova pitanja su mnogo važniji od samog demontiranja kamera“, zaključuje Šalja, tvrdeći da će samo potpune istrage utvrditi da li je reč o izolovanom incidentu ili o široj hibridnoj obaveštajnoj arhitekturi koja nastavlja da deluje na severu Kosova.