Ljubica Trifović: Srpska država pobila našu decu u Peći

Priština, 27. jul 2026. 11:35 Sve znamo, bukvalno sve, ali glavni ćuti. Tri puta je rekao da će nas pozvati i nije. Ja sam rekla da svi treba da idemo u Vladu, da nas neće vratiti… Sešćemo, uzeti ćemo ćebe i to je kraj priče. Ali to se nije desilo. Mislim da se sada sve zna, osim što svi ćute.“ Ovim rečima, Ljubica Trifović, majka Dragana Trifovića, mladića ubijenog 1998. godine u kafiću „Panda“ u Peći, počinje svoju priču. Ona ističe da je, zbog duša njihove dece, neophodno otkriti punu istinu i razjasniti sve okolnosti zločina. Porodica Trifović se nikada neće oporaviti od tragedije koja ih je zadesila. Ožalošćena majka kaže da samo želi da se konačno sazna cela istina o smrti njihove dece. „Na kraju krajeva, tužiću državu. Uradiću to. Ali neka kažu istinu. Znam da je sramotno da je javno kažu. Vučić je izjavio da će javnost biti šokirana kada sazna istinu. Ko je ubio decu? Mi u Peći to znamo odavno, zato se o tome nije govorilo. Nije bitno ko je počinio delo, već ko je dao naređenje“, kaže Ljubica, majka ubijenog Dragana. Dodaje da je sada najviše boli činjenica da se odgovornost prebacuje sa jedne na drugu stranu, navodeći izjave prema kojima se počinioci ponekad pominju kao oni iz Crne Gore, a ponekad iz Srbije. Takođe kaže da veruje da su tvrdnje koje su se nedavno pojavile na društvenim mrežama tačne. „Svi smo jedan narod. Aleksandar Vučić, kao predsednik, pošto kaže da sve zna, neka javno kaže građanima. Teško je reći da su tu decu ubili Srbi. Ko drugi? To znamo odavno. Samo bih volela da razgovaram sa njim“, rekla je, dodajući: „On oseća bol jer su pokušali da mu skinu majicu sa sina u Mitrovici.“ Neka dođe kao predsednik u Peć, neka poseti Dukađini, gde smo živeli. Neka ide na groblja, neka ih poseti, neka ide u Dečane i Đakovice. Je li ovo vaše Kosovo? Onda dođite“. Prema njenim rečima, sadašnji lideri će izgubiti vlast pre nego što objave istinu o tome šta se dogodilo u „Pandi“. „Razumem i ostale roditelje. Ali hajde da konačno razjasnimo ovo pitanje. Da se ​​nije dogodila „Panda“, ne bi se dogodio ni Račak. Svi to znamo. Račak je proglašen zbog „Pande“. Dole je vladao haos. Niko ko je tamo živeo ne može to da razume“. Ona kaže da je bila među prvima koja je izjavila da njihovu decu nisu ubili Albanci i da je istina, prema njenim rečima, bila jasna od početka. „Rekla sam da nisu ubijali Albance, dok su mi mnogi govorili: „Kako možete to da kažete kao majka?“ Posle svakog ubistva gde nema dokaza i gde se ništa ne objavljuje godinama, zna se ko stoji iza njega. Evo, Oliver Ivanović. Ko ga je ubio? Zna se ko ga je ubio, ali zašto ćute? Zašto ćute o Banjskoj? Ne možete reći: „Kosovo je naše“, dok se ni patrijarh ne usuđuje da ode na Kosovo. Pa o čemu drugom možemo da razgovaramo? Seća se da je i ministarku Snežanu Paunović, koja je poreklom iz Peći, zamolila da se angažuje po ovom pitanju, ali, prema njenim rečima, ni to nije dalo rezultate. „Zato kažem da su Služba državne bezbednosti i država Srbija ubile ovu decu. Tačka. Neka me osude, neka me stave na kolac. Šta bi istina značila? Za roditelje? Znamo. Za nas to ne bi bilo ništa novo. Ali bi to bila pravda za ovu decu. Mislim da bi to trebalo učiniti za sve roditelje, da bar jednom možemo biti iskreni. Ako ste predsednik i kažete istinu… Tri puta, kada su vas pitali da li biste se sastali sa roditeljima ubijene dece, odgovorili ste: Da. Ali kada? Niko nas nije zvao. Zvali su me samo iz kabineta Aleksandra Vučića zbog glasova. Rekao sam im: „Glasaću za njega, ali sam mislio da me zovete zbog „Pande“, da Vučić otkrije ko je ubio decu. Mislio sam da je zbog toga. Zovete me zbog glasova? Kako vas nije sramota?“