Kosovo intenzivira suđenja za ratne zločine, ali Srbija nastavlja da krije optužene

Priština, 24. jul 2026. 06:58

Iako su prošle skoro tri decenije, većina osumnjičenih za ratne zločine i dalje živi na slobodi. Da bi se prekinula ova pat pozicija, Kosovo je počelo da podiže optužnice u odsustvu.

Prvi rezultati su zabeleženi u decembru 2024. godine, kada je Čedomir Aksić osuđen na 15 godina zatvora. Ovaj trend je nastavljen u julu 2025. godine osudom Slaviše Filitića, kao i objavljivanjem presuda Ivici Rajkoviću i Draganu Deniču, za zločine protiv civila u poslednjem ratu.

Krivično gonjenje se širi, ali proceduralne prepreke ostaju evidentne. Nedavno su početna sudska ročišta protiv 42 optužena za ratne zločine u Istoku i masakru u Račku odložena iz tehničkih razloga.

Stručnjaci upozoravaju da se ova suđenja ne smeju zanemariti, ističući da vreme postaje glavni neprijatelj procesa, a da se pritom ne zanemaruje izazov

„Glavni dokaz u slučajevima ratnih zločina su izjave svedoka. Naravno, protokom vremena, sada 26 godina nakon završetka rata, stotine ili hiljade svedoka su umrle. Naravno, oni koji su bili u poodmaklim godinama, ali i počinioci koji su bili u poodmaklim godinama tokom rata…“, rekao je Amer Aljija, FDHK.

U međuvremenu, odbijanje Srbije da sarađuje i namerno skrivanje ratnih zločinaca ostaje glavna prepreka izvršenju sudskih odluka na Kosovu.

„Jedan od izuzetno velikih izazova ovog pitanja jeste da je suđenje u odsustvu izvršenje, odnosno sprovođenje odluka koje se odnose na ove istine. I nakon toga, kao što sam rekao, kada uzmemo u obzir činjenicu da naš severni sused i dalje ostaje utočište za ove kriminalce, onda je pristup, odnosno učenje i njihovo izvođenje pred lice pravde u smislu izvršenja ovih odluka naravno sam po sebi izazov“, rekao je advokat Ardijan Bajraktari.

Nedostatak bilateralne saradnje sa strane Srbije sprečava ekstradiciju osumnjičenih za ratne zločine koji se kriju na njenoj teritoriji.

Iako Srbija blokira ekstradiciju osumnjičenih za ratne zločine, pravosudne institucije na Kosovu postigle su rekordne rezultate u pravnoj saradnji sa drugim međunarodnim državama.

Tokom 2025. godine izvršeno je 77 ekstradicija, 56 na Kosovu i 21 u inostranstvu, dok je Ministarstvo pravde ove godine postavilo novi rekord za ovaj period sa ukupno 59 ekstradicija (45 na Kosovu i 14 u drugim zemljama).

Podaci za ovu godinu govore o skrivalištu optuženih na teritoriji Srbije i njihovom odbijanju da napuste onemogućava ekstradiciju Kosovu. U međuvremenu, vlasti čekaju konačne odluke sudova Crne Gore o ekstradiciji dvojice srpskih državljana.

Uprkos blokadi od strane Srbije, Kosovo je pokazalo snažnu mrežu međunarodne saradnje, ekstradirujući tokom godina osuđena lica iz zemalja kao što su Ujedinjeno Kraljevstvo, Nemačka, Albanija, Sjedinjene Američke Države i druge evropske zemlje, u kontinuiranoj borbi za uspostavljanje pravde u zemlji.