Maćedonaci: Problem plaćanja prekovremenog rada vojnicima biće rešen, KBS spremne da pošalju sledeći kontingent u Gazu

Priština, 19. jul 2026. 09:12

Vršilac dužnosti ministra odbrane, Ejup Maćedonci, izjavio je da je Ministarstvo odbrane u koordinaciji sa Ministarstvom finansija kako bi se pronašlo rešenje za isplatu prekovremenih sati vojnicima, naglasivši da su Kosovske bezbednosne snage (KBS) spremne da upute preostali deo kontingenta u međunarodnu misiju u Gazi čim stigne zahtev komande misije. On je istakao da je KBS, zahvaljujući ulaganjima u naoružanje, opremu i obuku, premašio ciljeve Plana tranzicije.

U intervjuu za Ekonomia Online, Maćedonci je rekao da je Kosovo bilo među prvim državama koje su preduzele konkretne korake za učešće u ovoj misiji, najpre slanjem tima za procenu situacije na terenu, a zatim i oficira za vezu.

„Neprestano smo u koordinaciji sa Glavnim štabom međunarodnih stabilizacionih snaga, kojima komanduje američki general. Bili smo među prvim državama koje su poslale tim za procenu situacije i upoznavanje terena, kao i među prvima koje su započele upućivanje svojih pripadnika u misiju. Pre mesec dana poslali smo dva pripadnika kao deo štaba, odnosno oficire za vezu. Tokom ovog meseca uputili smo još četiri pripadnika koji rade u štabu na analizama i poslovima vezanim za saradnju sa civilima. Nakon koordinacije sa komandom međunarodnih stabilizacionih snaga poslaćemo i ostatak kontingenta. Spremni smo – ako danas dobijemo zahtev, već sutra možemo poslati preostali deo kontingenta u Gazu. Sprovedene su sve pripreme, obuka, finansijska podrška i svi drugi neophodni elementi“, rekao je Maćedonci.

On je naglasio da bezbednost pripadnika KBS-a ostaje apsolutni prioritet, priznajući da se misija odvija u području visokog rizika, ali da su preduzete sve mere kako bi se opasnost svela na minimum.

„Bezbednost naših vojnika apsolutni je prioritet, kako za mene, tako i za Vladu Kosova i komandanta KBS-a. Upravo zato smo ranije poslali tim koji je boravio na terenu kako bi procenio bezbednosne rizike i preduzeo potrebne mere. Svaka mirovna misija, naročito u područjima gde postoje sukobi i bezbednosne pretnje, nosi određeni stepen rizika. I ova operacija ima svoje izazove, ali činimo maksimalne napore da rizik umanjimo kako bi pripadnici KBS-a mogli bezbedno da izvršavaju svoje zadatke. Razlog zbog kojeg međunarodne stabilizacione snage još nisu raspoređene u planiranom obimu jeste i napeta situacija na Bliskom istoku usled sukoba između SAD i Irana, što je usporilo raspoređivanje kompletnih snaga“, rekao je on.

Govoreći o transformaciji KBS-a u vojsku, Maćedonci je naveo da je većina ciljeva Sveobuhvatnog plana tranzicije ne samo ostvarena, već i premašena.

„Danas imamo znatno više sistema naoružanja i opreme nego što je bilo predviđeno planom tranzicije, koji je usvojen u Skupštini Kosova 2018. godine i još je poverljiv. Zato ne možemo iznositi detaljne podatke, ali mogu da potvrdim da raspolažemo većim brojem različitih sistema i znatno većim količinama opreme nego što je planirano. To je rezultat ulaganja od preko 460 miliona evra u nabavku naoružanja i taktičkih borbenih vozila, ne računajući ulaganja u infrastrukturu, regrutaciju, obrazovanje i obuku kadra, kao i druge investicije Ministarstva odbrane i KBS-a“, rekao je Maćedonci.

Govoreći o sistemima naoružanja, istakao je da se KBS trenutno fokusira na protivvazdušnu odbranu i helikopterske kapacitete.

„Veliki deo puteva na taktičkom poligonu Babaj Boke, koji se prostire na 4.500 hektara, grade naše inženjerijske jedinice kako bismo uštedeli sredstva za druge investicije. Trenutno smo fokusirani na dva ključna pravca – sisteme protivvazdušne odbrane i helikoptersku podršku. KBS već raspolaže različitim vrstama dronova, od bespilotnih letelica dugog dometa ‘Bajraktar’, preko sistema ‘Skydagger’, do dronova ‘Puma’, nabavljenih iz Sjedinjenih Američkih Država. Zahvaljujući tome, mnogi ciljevi Plana tranzicije već su ostvareni, dok će preostali biti ispunjeni u narednoj fazi“, rekao je on.

Dodao je da su rat u Ukrajini i bezbednosne tenzije na Bliskom istoku promenili globalnu bezbednosnu situaciju i nametnuli potrebu za dodatnim razvojem odbrambenih kapaciteta.

Na pitanje o uslovima rada vojnika i isplati prekovremenih sati za 2025. godinu, Maćedonci je rekao da su tokom njegovog mandata rešeni brojni nasleđeni problemi, ali da pitanje finansijske nadoknade za prekovremeni rad i dalje ostaje izazov.

„Od kada sam 8. avgusta 2023. preuzeo dužnost ministra, rešili smo brojna pitanja koja su godinama bila otvorena – od organizovanja prevoza pripadnika KBS-a do kasarni, preko ishrane, koju sada pripremamo sopstvenim kapacitetima, pa do nabavke uniformi, čizama i lične zaštitne opreme. Danas su svi pripadnici KBS-a opremljeni potrebnom individualnom i taktičkom opremom i po tom pitanju smo među najbolje opremljenim vojskama“, rekao je on.

Objasnio je da Ministarstvo odbrane koristi dva načina za nadoknadu prekovremenog rada – slobodne dane i novčanu isplatu.

„Pripadnici koji rade prekovremeno dobijaju slobodne dane, a deo rada se nadoknađuje finansijski. Međutim, zbog velikog obima aktivnosti nije moguće sav prekovremeni rad nadoknaditi slobodnim danima, pa deo mora biti plaćen. Zbog zakonskog ograničenja, prema kojem se za ovu namenu može izdvojiti samo jedan odsto budžeta, od Ministarstva finansija tražimo dodatna sredstva kako bismo izmirili ove obaveze“, rekao je Maćedonci.

On je dodao da je Ministarstvo odbrane u stalnoj koordinaciji sa Ministarstvom finansija i izrazio uverenje da će biti pronađeno rešenje za isplatu prekovremenih sati vojnicima.

Istovremeno, Nacionalna kancelarija za reviziju (ZKA) objavila je zabrinjavajuće nalaze o položaju pripadnika KBS-a. Prema izveštaju, država im samo za 2025. godinu duguje ukupno 2.869.999 evra za neisplaćene prekovremene sate.

Revizori navode da su vojnici u mnogim slučajevima bili kompenzovani slobodnim danima samo u meri „da se ne ugrozi ili omete izvođenje operativnih aktivnosti KBS-a“, dok zahtevi Ministarstva odbrane za dodatni budžet nisu dobili podršku Ministarstva finansija.

„Ministarstvo je za dežurstva pripadnicima KBS-a isplatilo naknade samo za januar 2025. godine. Tokom godine kompenzacija slobodnim danima vršena je samo u meri koja nije ugrožavala operativne aktivnosti. Ministarstvo je kontinuirano tražilo dodatna budžetska sredstva od Ministarstva finansija, rada i transfera, ali ti zahtevi nisu bili podržani. Vrednost neisplaćenih dežurstava za 2025. godinu dostigla je 2.869.999 evra, zbog čega su pripadnici KBS-a pokrenuli sudske postupke protiv Ministarstva“, navodi se u izveštaju revizora.

Zakon o platama u javnom sektoru propisuje da javni službenici imaju pravo na novčanu naknadu ili slobodne dane za dežurstva, noćni rad, prekovremeni rad, rad vikendom i tokom državnih praznika.

U odgovoru revizorima, Ministarstvo odbrane navelo je da Pravilnik o radnom vremenu za 2025. godinu, iako izrađen, nije mogao biti usvojen zbog zakonskih ograničenja, jer je ministar bio u statusu vršioca dužnosti.