Porodice nestalih lica: Ratne rane ostaju otvorene

Prizren, 4. jul 2026. 19:30

Više od 27 godina nakon završetka rata na Kosovu, porodice nestalih lica nastavljaju da žive u bolu i čekanju, bez odgovora o sudbini svojih voljenih.

Ovo pitanje je stavljeno u centar događaja koji je organizovao BIRN Kosovo u Prizrenu, gde su kroz priče članova porodica ponovo skrenute pažnja na otvorene rane rata i neprestanu potražnju za pravdom i istinom.

Događaj je održan u univerzitetskoj sali koja nosi ime Ukšina Hotija, jedne od najvažnijih ličnosti albanskog otpora, koji se i dalje pojavljuje na spisku nestalih lica. Simbolika zemlje dala je posebnu težinu poruci da hiljade porodica i dalje čekaju da saznaju šta se dogodilo sa njihovim rođacima.

Priče članova porodica iz prizrenskog regiona svedočile su o patnji, dugom čekanju i kontinuiranim naporima da se pronađe istina. Za njih, nedostatak informacija nije dozvolio da rane zacele, dok je nada da će saznati sudbinu svojih rođaka i dalje živa.

Prizrenski region, zajedno sa Suvom Rekom, Dragašem i Mamušom, bio je među područjima koja su teško pogođena tokom rata, gde su zabeležena ubistva, masakri i prisilni nestanci.

Prema podacima predstavljenim tokom događaja, oko 1.560 ljudi se i dalje vodi kao nestalo u ratu na Kosovu. Od toga, oko 280 je iz regiona Prizrena, Suve Reke, Dragaša i Mamuše. Za hiljade porodica, nedostatak informacija i dalje predstavlja svakodnevni teret, dok se posledice ratnih zločina osećaju i danas.

Nakon prezentacije, održana je javna debata uz učešće predstavnika institucija, civilnog društva i stručnjaka, koji su razgovarali o izazovima koji i dalje ometaju proces razjašnjavanja sudbine nestalih lica.

Fokus diskusije bio je na nedostatku međuinstitucionalne saradnje, teškoćama u dobijanju informacija, procesu identifikacije posmrtnih ostataka, potrebi za pravdom za porodice žrtava, kao i važnosti dokumentovanja i očuvanja sećanja na ratne zločine.

Tokom diskusije pokrenuto je i pitanje koliko institucije čine na rasvetljavanju sudbine nestalih lica i da li dokazi prikupljeni godinama mogu pomoći u otvaranju novih istraga o ratnim zločinima.