Najavljen je početak pregovora o formiranju institucija, nakon potvrđivanja rezultata izbora

Priština, 4. jul 2026. 9:22

Pet žalbi koje je odbio Komisija za žalbe i pritužbe (ECAP) podnete su Vrhovnom sudu. Ukoliko budu odbijene, CIK će odlučiti o sertifikaciji rezultata. Tek nakon ove odluke očekuje se da će se otvoriti put za formiranje novih institucija. Vršilac dužnosti premijera, Albin Kurti, ponovio je da će razgovori o vladi početi nakon sertifikacije, dok je publicista Veton Suroi predložio da politička saradnja za izbor predsednika počne definisanjem kriterijuma za kandidata, a ne podelom izvršne vlasti.

Vreme kada će početi konstituisanje novih institucija zavisiće od potpunog završetka izbornog procesa, koji je u petak ušao u fazu razmatranja pet žalbi u Vrhovnom sudu, nakon što ih je odbio Komisija za žalbe i pritužbe u vezi sa izborima (ECAP).

Tek nakon odluke Vrhovnog suda očekuje se sertifikacija rezultata, odluka koja će otvoriti put za formiranje institucija.

Podržite KOHENA. Sačuvajte istinu.

Profesionalno novinarstvo je u javnom interesu. Vaša podrška pomaže da ostane nezavisna i kredibilna. Doprinesite i vi. 1 evro čini razliku.

Vršilac dužnosti premijera, Albin Kurti, koji predvodi pobedničku stranku, Pokret Samoopredeljenja, ponovio je da će razgovori o formiranju institucija početi nakon sertifikacije.

„Čekamo sertifikaciju rezultata, hvala vam“, kratko je rekao.

Samoopredeljenje je obezbedilo 53 mandata i, zajedno sa poslanicima zajednice, ne uključujući 9 sa srpske liste, može da obezbedi većinu za konstituisanje Skupštine i formiranje Vlade. U međuvremenu, za izbor predsednika potrebno je najmanje 80 poslanika da učestvuju u prva dva kruga glasanja.

Publicista Veton Suroi dao je u petak neke sugestije o neizvesnostima u vezi sa izborom Vlade i predsednika.

Rekao je da politička saradnja za izbor predsednika može početi ne podelom vlasti, već definisanjem kriterijuma za ličnosti koje mogu da ispune ustavnu ulogu jedinstva naroda i koje zatim podležu proceduri izbora u Skupštini.

„Integracija interesa političkih stranaka mogla bi da uključi i sporazum o aktivnijem vršenju predsedničkih ovlašćenja u oblastima gde Ustav priznaje ovu ulogu predsednika, osiguravajući da glas opozicije bude podjednako uključen u pitanja od državnog interesa“, napisao je Suroi u objavi na Fejsbuku.

Rekao je da nijedan politički subjekt nema mandat da sam bira predsednika Republike i, istovremeno, nijedan politički subjekt ne bi trebalo da koristi svoju parlamentarnu težinu da spreči ustavno funkcionisanje institucija.

„Ustav predviđa da se predsednik bira kroz proces koji zahteva političku saradnju. Ova saradnja mora omogućiti integraciju interesa birača i političkih stranaka, uz poštovanje uloge predsednika kao faktora jedinstva naroda“, izjavio je Suroi.

Rekao je da neki politički subjekti koji su bili u opoziciji postavljaju uslove za učešće u procesu izbora predsednika. Ali, prema njegovim rečima, ovi uslovi treba da budu povezani sa ustavnom funkcijom predsednika, a ne sa ovlašćenjima koja Ustav daje Vladi.

Predsednik ne određuje energetsku politiku, izgradnju autoputeva, nivo poreza ili raspodelu budžeta opštinama. U parlamentarnom sistemu Kosova, to su odgovornosti Vlade, koje potiču od parlamentarne većine“, naglasio je Suroi.

On je ocenio da su izbori 7. juna istovremeno dali svim poslanicima mandat i ustavnu odgovornost da učestvuju u procesu izbora predsednika. Prema njegovim rečima, ova odgovornost je povezana sa ustavnom prirodom predsedničke funkcije.

„Predsednik nije nosilac izvršne vlasti; njegove/njene nadležnosti su odvojene od nadležnosti Vlade. Stoga je nedosledno da se izbor predsednika tretira kao nastavak pregovora o programu ili podeli odgovornosti u sledećoj Vladi“, naglasio je Suroi.

Rekao je da su parlamentarni izbori od 7. juna dali Pokretu Samoopredeljenje mandat da pokuša da formira sledeću Vladu, u skladu sa Ustavom i izraženom voljom građana. Prema njegovim rečima, ako su izabrani koalicioni partneri stranke iz neke od nevećinskih zajednica, kao nakon izbora u decembru 2025. godine, očekivalo bi se da će doći do brzog dogovora o sastavu Vlade i programu vladavine.

Do sada je grupa Demokratske lige, koju predvodi lider ove stranke, Ljumir Abdidžiku, izrazila očekivanje pregovora sa Samoopredeljenjem, kroz koje bi se postigao dogovor o formiranju institucija u paketu. Međutim, njeni predstavnici, uključujući gradonačelnike, izjasnili su se protiv sporazuma, a takođe su zahtevali i Abdidžikuovu ostavku.